Godina izdanja: 2023
ISBN: 978-86-80940-10-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

TOMAS BRAŠ

PRE OČEVA UMIRU SINOVI

Prevod - Bojana Denić

Izdavač - Radni sto, Beograd

Godina - 2023

118 strana

20 cm

Edicija - Penkalo

ISBN - 978-86-80940-10-6

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


`Pesnik, dramski pisac, scenarista, filmski reditelj, prevodilac Šekspira i Čehova, rođen je u egzilu, u porodici Jevreja i komunista koji su za vreme nacističke diktature emigrirali u Englesku. Kad su se 1947. vratili u Istočnu Nemačku, otac, član Centralnog komiteta SED, napredovao je do visoke pozicije zamenika ministra kulture, s koje je morao da se povuče posle sinovljevog protesta protiv ulaska snaga Varšavskog pakta u Prag. Tomas Braš je kao učesnik studentskog protesta bio osuđen na više od dve godine zatvora. A prethodno je zbog „,vređanja vodećih ličnosti` izbačen sa studija žurnalistike u Lajpcigu i, dok mu Helena Vajgel nije pronašla posao u pozorišnoj arhivi Berlinskog ansambla, radio je kao fabrički radnik.

Zbog radikalnih političkih i književnih zamaha nije bio u mogućnosti da objavljuje u NDR, pa je 1976. prešao na Zapad gde je 1977. objavio prozu Pre očeva umiru sinovi, odbijajući i pomisao da bude instrumentalizovan kao „NDR pisac koji živi na Zapadu`.

„U redu, reče Robert i sede ponovo u fotelju, ajmo do kraja. Morali ste dakle da pređete granicu i prešli ste je. Koju granicu mogu ja da pređem kad sve izgubi smisao? Kako to misliš. Ne pravi se da si gluplji nego što jesi, reče Robert gledajući starca pravo u oči. To je deo ove društvene igre. Imao si svoj tekst, sad ide moj, a on glasi: Ja ne mogu da uradim ono što si ti mogao. Na kraju ste oko lepih zgrada podigli još i zid. Da nismo, svi biste otišli preko, u svilu i kadifu. Starac se zavalio. Ili baš ne bismo, reče Robert.`

Citirani fragment Brašove proze Pre očeva umiru sinovi mogao bi da povede estetski dijalog sa njegovom pesmom, koja se ne nalazi ni u ovoj knjizi ni u korpusu zbirke poezije Lepi 27. septembar, a koja bi se dala čitati i kao epilog ovog Brašovog naslova, budući da poetski skicira dijalektiku rastrzanosti između privatnog i političkog, realnog i utopije, a kad bajkoviti prolog o zveri u nama već postoji i čitavu prozu smešta u sasvim drugačiji koordinatni sistem od koordinatnog sistema realnosti. (Bojana Denić)

Ono što imam, ne želim da izgubim, a
Tamo gde sam, ne želim da ostanem, a
One koje volim, ne želim da napustim, a
One koje poznajem, ne želim više da vidim, a
Tu gde živim, ne želim da umrem, a
Tamo gde umreću, ne želim da sam:
Da ostanem želim tamo gde nikad bio nisam.

Posle ove knjige niko više ne može da piše kao što je pisao.“
Hajner Miler`


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Thomas Brasch Vätern sterben die Söhne