ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2025
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je NOVA

VUCI SVOJE RALO PO KOSTIMA MRTVIH - Olga Tokarčuk
Mek povez sa klapnom
Strana: 242

Drugo izdanje jednog od najčitanijih romana Olge Tokarčuk.

Roman Vuci svoje ralo po kostima mrtvih polazi od jednostavnog pitanja: kako napisati priču o patnji životinja, pogubnoj racionalizaciji nasilja nad njima, antropocentričnoj perspektivi, suštinski, priču s vrlo jasnom tezom, a da ona ne bude tek „jedna analiza uzvišenijega”? Kako ponuditi mogućnost nove istine, na vitalan, pomerajući način otići dalje i probuditi čitaoce? Olga Tokarčuk poseže za onim provokativnim delom romantičarskog nasleđa, oličenim u Blejkovom izokretanju kategorija dobra i zla u svrhu podrivanja moralnog diletantizma, kao i za nasleđem svih onih stvaralaca koji su u paklu videli izvor imaginacije, a u transgresiji mogućnost za novinu. […] Odričući se jednostavnih odgovora, autorka uspeva da stvori narativ koji izbegava didaktiku; u književnost uvodi nadahnjujuću junakinju ili pak antijunakinju koju pušta da prekorači, da ode s one strane Zakona i počini pobunjenički zločin u svrhu odbrane nemoćnih… (Sara Matin)

Roman je gotovo nemoguće kategorizovati. U stvari, to je misterija ubistva: usred tmurne poljske zime, muškarci u izolovanom selu bivaju ubijeni, a na Janjini Dušejko, svojevrsnoj istočnoevropskoj gospođici Marpl, preostaje da identifikuje ubicu. Međutim, običan whodunit teško bi mogao zadovoljiti spisateljicu koja je rekla: Pisanje knjige samo da bi se saznalo ko je ubica predstavlja bacanje papira i vremena, i stoga je ovaj roman takođe priručnik o politici vegetarijanstva, mračna feministička komedija, egzistencijalistička basna i oda Vilijamu Blejku. (Sara Peri, The Guardian)

Olga Tokarčuk (Olga Tokarczuk; 1962, Sulehov, Poljska), dobitnica Nobelove nagrade za književnost (2018), spada u red najistaknutijih savremenih poljskih prozaista i esejista. Psiholog je po profesiji. Dobitnica je prestižnih književnih nagrada: nagrade Poljskog udruženja izdavača, nagrade fondacije Košcelskih, pasoša lista Politika, Nagrade Mahinera, Šleske nagrade za kulturu 2003; više puta nominovana je za nagradu NIKE i tri puta pobedila je na plebiscitu čitalaca Gazete Viborce. Za roman Beguni dobila je Međunarodnu Man Buker nagradu. Debitovala je 1989. pesničkom zbirkom Gradovi u ogledalima (Miasta w lustrach), a veliki uspeh donosi joj prvi njen roman U potrazi za Knjigom (Podróż ludzi Księgi, 1993), kojim je stekla priznanje i kritike i čitalačke publike. Sledi roman Erna Elcner (E. E., 1995), a potom Pravek i druga vremena (Prawiek i inne czasy, 1996), zbirka pripovedaka Ormar (Szafa, 1997), roman Dnevna kuća, noćna kuća (Dom dzienny, dom nocny, 1998), zbirka pripovedaka Svirka na mnogo bubnjeva (Gra na wielu bębenkach, 2001), roman Beguni (Bieguni, 2007), roman Vuci svoje ralo po kostima mrtvih (Prowadź swój pług przez kości umarłych, 2009), eseji Čas medveda (Moment niedźwiedzia, 2012), roman Knjige Jakovljeve (Księgi Jakubowe, 2014), zbirka pripovedaka Bizarne priče (Opowiadania Bizarne, 2018), eseji Blagi pripovedač (Czuły narrator, 2020), roman Empuzion: naturopatski horor (Empuzjon. Horror przyrodoleczniczy, 2022). Živi i stvara u Krajanovu, malenom mestu u Sudetima.