Godina izdanja: 2020
ISBN: 978-86-521-3806-7
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: Laguna, Beograd
Format: 13x20 cm
Broj strana: 240
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja: 18. avgust 2020.


Vitalova nagrada 2020.
Nagrada „Grigorije Božović“

Potraga za istinom je poput bačenog koplja
Jedna sličnost među gradovima i romanima sasvim je slučajna: dok se približavaš nekom gradu, povećava se broj grobova i grobalja… tako je, obično, i sa romanima – dok ploviš niz tok fabule, desi se neki smrtan slučaj, i kako se roman bliži kraju, sve više glava pada u grobove. Sa ovim romanom nije taj slučaj...
Sve počinje od ljubavi: mladić je zavoleo devojku, ali prosci su već došli kod njenog oca. Devojka nije mogla da pogazi očevu reč, a zaljubljeni mladić nije podneo gubitak. Zaljubljen i povređen, puškom je delio pravdu-nepravdu. Odmetnuo se i potera za njim trajala je 47 dana.
Pripovedač ove knjige je sin poznatog odmetnika koji istražuje poteru za ocem, a sve što će naći vodi ga prema literaturi i brojnim pitanjima: Šta je otac? Šta je mitski otac? Šta su žrtve? Ko su umetnici? U kakvom su odnosu sudbina i izvanredna književnost?
Vrhunski romani donose jezu, pomeraju granice pripovedanja, poniru u vrelo našeg bića, izranjaju iz podsvesti kao lampe sa svetlošću kakvu još nismo videli. Ljudi bez grobova Enesa Halilovića nedvosmisleno su takav roman.

Enes Halilović rođen je 5. marta 1977. u Novom Pazaru. Poezija: Srednje slovo (1995), Bludni parip (2000), Listovi na vodi (2007), Pesme iz bolesti i zdravlja (2011), Zidovi (2014), Bangladeš (2019) i Sekvoja (2022). Zbirke priča: Potomci odbijenih prosaca (2004), Kapilarne pojave (2006) i Čudna knjiga (2017). Drame: In vivo (2004), Kemet (2009) i Zemlja (2022). Romani: Ep o vodi (2012), Ako dugo gledaš u ponor (2016), Ljudi bez grobova (2020) i Bekos (2025). Osnovao je književni časopis Sent i književni veb-časopis Eckermann. Knjige Enesa Halilovića objavljene su na engleskom, poljskom, francuskom, makedonskom, turskom, albanskom, bugarskom, ruskom, italijanskom i latinskom jeziku, a proza i poezija je prevođena na engleski, nemački, španski, ruski, arapski, turski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski, makedonski, grčki, bugarski, katalonski, romski, danski, portugalski, italijanski, beloruski, jermenski, hebrejski, japanski, persijski i latinski jezik. Nagrade: Zlatna značka za doprinos kulturi KPZ Srbije, „Branko Miljković“, „Đura Jakšić, „Meša Selimović“, „Ahmed Vali“, „Stevan Sremac“, „Zlatno slovo“, „Grigorije Božović“, Vitalova nagrada „Zlatni suncokret“, „Zaplanjski Orfej“, „Kočićevo pero“, „Velika nagrada Ivo Andrić“ i Povelja festivala u Anciju. Za urednički rad dobio je nagradu „Sergije Lajković“. Komad o novorođenčadima koja govore premijerno su izveli glumci berlinskog teatra Šaubine (Schaubuhne) 10. marta 2011. godine. Po romanu Ako dugo gledaš u ponor Zlatko Paković je režirao istoimenu predstavu koja je premijerno izvedena 27. decembra 2020. Po pesničkoj knjizi Zidovi Mitar Belojica je režirao predstavu koja je premijerno izvedena 5. januara 2022. Istog dana je premijerno izveden film Zidovi, takođe po motivima Halilovićeve pesničke knjige, a u režiji Adema Tutića. Po romanu Ljudi bez grobova Stevan Bodroža je režirao istoimenu predstavu koja je premijerno izvedena 13. novembra 2023. Za redovnog člana Slovenske akademije nauka i umetnosti (Varna, Bugarska) izabran 2. januara 2023. godine.

MG P38