Godina izdanja: 2025
ISBN: 978-86-6192-078-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Vuci svoje ralo po kostima mrtvih
Autor: Olga Tokarčuk

Originalni naslov: Olga Tokarczuk - Prowadź swój pług pozez kości umarłych

Izdavač: KCNS, Novi Sad
Prevod: Milica Markić
Jezik: srpski / b.c.h.s.
Godina izdanja: 2025
(drugo izdanje)

Pismo: latinica
Žanr: savremeni roman

ISBN: 978-86-6192-078-3

POVEZ: broširano, sa klapnom
Br. str.: 241
Fizički opis: 21 cm
Masa (u gr): 350

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]



DODATNO UZ KNJIGU:

Drugo izdanje jednog od najčitanijih romana Olge Tokarčuk.

Roman Vuci svoje ralo po kostima mrtvih polazi od jednostavnog pitanja: kako napisati priču o patnji životinja, pogubnoj racionalizaciji nasilja nad njima, antropocentričnoj perspektivi, suštinski, priču s vrlo jasnom tezom, a da ona ne bude tek „jedna analiza uzvišenijega”? Kako ponuditi mogućnost nove istine, na vitalan, pomerajući način otići dalje i probuditi čitaoce? Olga Tokarčuk poseže za onim provokativnim delom romantičarskog nasleđa, oličenim u Blejkovom izokretanju kategorija dobra i zla u svrhu podrivanja moralnog diletantizma, kao i za nasleđem svih onih stvaralaca koji su u paklu videli izvor imaginacije, a u transgresiji mogućnost za novinu. […] Odričući se jednostavnih odgovora, autorka uspeva da stvori narativ koji izbegava didaktiku; u književnost uvodi nadahnjujuću junakinju ili pak antijunakinju koju pušta da prekorači, da ode s one strane Zakona i počini pobunjenički zločin u svrhu odbrane nemoćnih… (Sara Matin)

Roman je gotovo nemoguće kategorizovati. U stvari, to je misterija ubistva: usred tmurne poljske zime, muškarci u izolovanom selu bivaju ubijeni, a na Janjini Dušejko, svojevrsnoj istočnoevropskoj gospođici Marpl, preostaje da identifikuje ubicu. Međutim, običan whodunit teško bi mogao zadovoljiti spisateljicu koja je rekla: Pisanje knjige samo da bi se saznalo ko je ubica predstavlja bacanje papira i vremena, i stoga je ovaj roman takođe priručnik o politici vegetarijanstva, mračna feministička komedija, egzistencijalistička basna i oda Vilijamu Blejku. (Sara Peri, The Guardian)

***
Vuci svoje ralo po kostima mrtvih Olge Tokarčuk razotkriva nasilje nad prirodom kroz feministički triler i filozofsku misteriju

Roman „Vuci svoje ralo po kostima mrtvih” poljske nobelovke Olge Tokarčuk hrabro se suprotstavlja temama koje se često izbegavaju: nasilje nad životinjama, destruktivni antropocentrizam i moralna ambivalentnost modernog čoveka. Kroz stil koji je istovremeno poetski i provokativan, autorka koristi književnost ne samo kao sredstvo pripovedanja već i kao prostor za duboko filozofsko preispitivanje.

Knjiga razotkriva strukture moći i sistemsku nepravdu koju trpe oni bez glasa – životinje, žene, priroda. Istovremeno, postavlja pitanje: Da li se moralnost zaista završava tamo gde počinje zakon? Inspirisana vizijom Vilijama Blejka, Tokarčuk nudi radikalnu interpretaciju pojmova dobra i zla, pozivajući čitaoca da preispita vlastite etičke granice.

„Vuci svoje ralo po kostima mrtvih” nije samo roman – to je manifest protiv pasivnosti i tišine pred nasiljem. Uz intelektualnu dubinu i pripovedačku originalnost, autorka uspeva da stvori narativ koji uznemirava, angažuje i pokreće.

Filozofska misterija u senci zločina
Radnja romana je, na površini, klasična misterija ubistva: tokom surove poljske zime, u zabačenom selu dolazi do serije smrti lokalnih muškaraca. Naizgled nasumične, smrti izazivaju sumnju kod glavne junakinje, Jaњine Dušejko, ekscentrične starije žene i bivše inženjerke, koja tumači svet kroz horoskope, poeziju i saosećanje prema životinjama.

Ipak, roman se brzo udaljava od standardne detektivske formule. Kroz oči Jaњine, čitalac ulazi u svet u kome su granice između racionalnog i intuitivnog, zakona i pravde, nejasne. Njena istraga postaje sredstvo za razotkrivanje dubljih istina o društvu koje glorifikuje nasilje nad slabijima, dok istovremeno zabašuruje sopstvenu krivicu pod maskom reda i zakona.

Tokarčuk vešto koristi ironiju, mračan humor i feminističku optiku kako bi stvorila složen portret žene koja odbacuje ulogu posmatrača i preuzima pravdu u svoje ruke. Čitaoci će biti izloženi narativu koji je uznemirujuć, ali neophodan – suočava nas s pitanjima koja ne možemo više ignorisati.

Ovaj roman je svojevrsni politički pamflet, filozofska parabola i literarna subverzija, koji prevazilazi žanrovske granice.

Kritike i uticaj – roman koji preispituje granice književnosti
„Vuci svoje ralo po kostima mrtvih” naišao je na izuzetno snažan odjek među čitaocima, kritičarima i akademskom zajednicom. Roman se smatra jednim od ključnih dela Olge Tokarčuk, koja je 2018. godine dobila Nobelovu nagradu za književnost.

Sara Matin, književna kritičarka, ističe:

„Одричући се једноставних одговора, ауторка успева да створи наратив који избегава дидактику; у књижевност уводи надахњујућу јунакињу или пак антијунакињу коју пушта да прекорачи Закон и почини побуњенички злочин у сврху одбране немоћних.”

Roman je hvaljen zbog svoje narativne kompleksnosti, jezičke elegancije i etike otpora. Kritičari ga porede s delima Margaret Atvud, dok ga drugi vide kao „ekološku Dostojevski-jevu dramu“.

Preveden na brojne jezike, adaptiran i u film pod nazivom Spoor u režiji Agnješke Holand, ovaj roman je deo savremenog kanona angažovane književnosti i nezaobilazna lektira za sve koji traže više od književnosti – traže poziv na promenu.

Kome je namenjena knjiga „Vuci svoje ralo po kostima mrtvih”?

Roman je idealan za:

ljubitelje angažovane i filozofske književnosti
čitaoce zainteresovane za feminizam, ekologiju i prava životinja
one koji uživaju u misterijama sa dubokim simboličkim značenjem
studente i istraživače književnosti, etike i društvenih nauka
sve koji su ranije čitali autorke poput Margaret Atvud, Clarisse Pinkole Estes ili Doris Lesing
Ova knjiga je posebno značajna za sve koji u književnosti traže odgovornost, dubinu i izazov – za one koji nisu zadovoljni površnim narativima i žele da otvore pitanja koja retko imaju jednostavne odgovore.

***

Olga Tokarčuk (Olga Tokarczuk; 1962, Sulehov, Poljska), dobitnica Nobelove nagrade za književnost (2018), spada u red najistaknutijih savremenih poljskih prozaista i esejista. Psiholog je po profesiji. Dobitnica je prestižnih književnih nagrada: nagrade Poljskog udruženja izdavača, nagrade fondacije Košcelskih, pasoša lista Politika, Nagrade Mahinera, Šleske nagrade za kulturu 2003; više puta nominovana je za nagradu NIKE i tri puta pobedila je na plebiscitu čitalaca Gazete Viborce. Za roman Beguni dobila je Međunarodnu Man Buker nagradu. Debitovala je 1989. pesničkom zbirkom Gradovi u ogledalima (Miasta w lustrach), a veliki uspeh donosi joj prvi njen roman U potrazi za Knjigom (Podróż ludzi Księgi, 1993), kojim je stekla priznanje i kritike i čitalačke publike. Sledi roman Erna Elcner (E. E., 1995), a potom Pravek i druga vremena (Prawiek i inne czasy, 1996), zbirka pripovedaka Ormar (Szafa, 1997), roman Dnevna kuća, noćna kuća (Dom dzienny, dom nocny, 1998), zbirka pripovedaka Svirka na mnogo bubnjeva (Gra na wielu bębenkach, 2001), roman Beguni (Bieguni, 2007), roman Vuci svoje ralo po kostima mrtvih (Prowadź swój pług przez kości umarłych, 2009), eseji Čas medveda (Moment niedźwiedzia, 2012), roman Knjige Jakovljeve (Księgi Jakubowe, 2014), zbirka pripovedaka Bizarne priče (Opowiadania Bizarne, 2018), eseji Blagi pripovedač (Czuły narrator, 2020), roman Empuzion: naturopatski horor (Empuzjon. Horror przyrodoleczniczy, 2022). Živi i stvara u Krajanovu, malenom mestu u Sudetima.


*

Žan Žene / biografija / kritika / književna kritika / savremena književnost / eros / erotska književnost / Dnevnik lopova / Djeva od cvijeća / Bogorodica od cveća / istopolna ljubav / homoseksualizam /

***
UNOS: 200409
Šifra: