ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Ugrinov, Pavle, 1926-2007 = Ugrinov, Pavle, 1926-2007
Naslov Fascinacije / Pavle Ugrinov
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1985
Izdanje 3. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1985 (Subotica : Birografika)
Fizički opis 359 str. ; 20 cm
(Plast. sa omotom)
Napomene Tiraž 3.000.
Na omotu beleška o autoru i delu s autorovom slikom.

Glavna ličnost ove proze potanko opisuje događaje, ljude i one skoro neuhvatljive trenutke svog dečačkog i mladićkog doba, koji su na njega ostavili dubok i neizbrisiv utisak, koje je doživeo kao neko „čudo” življenja, kao „veličanstvenost” života – koji su ga, dakle, fascinirali – i koji su izgrađivali, na ovaj ili onaj način, njegovu ličnost, upijajući se u njegovu dušu. Razdoblje koje pisac ovih fascinacija opisuje proteže se od 1931. do 1945. godine, zahvata, dakle, period pred rat, sam rat i okupaciju, da bi se okončalo prvim danom slobode, ostavljajući pri tom otvorenu mogućnost da se pripovedanje nastavi dalje, u ovo naše vreme, što je pisac iskoristio i napisao još dva romana: Zadat život (1979) i Carstvo zemaljsko (1982). Zajedno sa Fascinacijama, ova dva romana čine jedinstvenu trilogiju.
Fascinacije su proza sa nekoliko nivoa. U njima se istovremeno prepliće sasvim intimna ispovest glavnog junaka – njegovi najprisniji doživljaji okoline, ljudi i sopstvena iskustva u različitim situacijama – sa socijalnom, moralnom, pa i političkom stvarnošću jedne velike i višenacionalne oblasti našeg podneblja. Seobe, progoni, krvavi sukobi i ponovna uspostavljanja izvesne ravnoteže mešaju se sa naizgled mirnim i trezvenim periodima te zajednice, u kojoj, međutim, strasti ni za čas ne miruju, nalazeći bezbroj načina da se ispolje. U tom opštem i nemirnom kretanju, ispunjenom najrazličitijim spoljnim i unutrašnjim događajima i obrtima, kreće se sve vreme i sve to posmatra junak ove proze, primajući samo ono što ga lično duboko fascinira.

Pavle Ugrinov (pravo ime Vasilije Popović, rođen je 15. aprila 1926. godine u Molu, umro 23. juna 2007. u Beogradu) je bio srpski književnik, dramaturg, reditelj i akademik.
Diplomirao na Akademiji za pozorište i film u Beogradu na odseku za režiju u klasi prof. dr Huga Klajna. Posle studija jedno vreme se bavio pozorišnom režijom i teorijom. Jedan je od osnivača kamerne scene Atelje 212 u Beogradu. Njegovom postavkom drame Čekajući Godoa Semjuela Beketa svečano je otvorena scena tog teatra. Radio je i kao urednik dramskog i serijskog programa Televizije Beograd.
U književni život stupio je 1955. godine poemom „Bačka zapevka“, za koju je zajedno sa Aleksandrom Tišmom, dobio Brankovu nagradu za poeziju. Zatim se potpuno posvetio pisanju proze i esejistike.
Objavio je 21 knjigu, među kojima su romani: Odlazak u zoru (1957), Vrt (1967), Elementi (1968), Domaja (1971), Fascinacije (1976), Zadat život (1979), Carstvo zemaljsko (1982), Otac i sin, Bez ljubavi (1986), Tople pedesete (1990); novela Ishodište (1963), prozna dela: Senzacije (1970), Rečnik elemenata (1972).
Napisao je više scenskih adaptacija, televizijskih i radio drama, eseja, studija i kritika.
Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (za redovnog člana SANU izabran je 29. maja 1991. godine), član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, član Saveta JDP-a, član Predsedništva Udruženja književnika Srbije, član Saveta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, član Saveta BITEF-a i brojnih drugih kulturnih ustanova i manifestacija. Bio je predsednik saveta Letopisa Matice srpske i stalni član – saradnik te ustanove.
Dobitnik je Brankove nagrade (1955), NIN–ove nagrade za roman (1979), Oktobarske nagrade Beograda (1983), Nolitove nagrade (1990), Andrićeve nagrade (1995), Prosvetine nagrade (1996).
Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1976) i Ordenom Republike sa srebrnim vencem (1988). Preminuo je 23. juna 2007. godine u Beogradu u 81. godini.

MG79 (L)