Godina izdanja: 2023
ISBN: 978-86-6263-441-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ČASTAN IZLAZ
Erik Vijar (Éric Vuillard)

Prevela s francuskog: Melita Logo-Milutinović

Kategorija: francuski roman
Biblioteka: Mozaik

2025 godina

Težina 0,2 kg
Pismo latinica

Povez
broš sa klapnama

Broj stranica
168 str.

ISBN 978-86-6263-441-2

Dimenzije
120 × 190

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Rat u Indokini jedan je od najdužih ratova u savremenoj istoriji. Pa ipak, u školskim udžbenicima jedva da se pominje. S moćnim smislom za pripovedanje, Erik Vijar u Časnom izlazu govori o tome kako su, u čudesnom preokretu istorije, dve vodeće svetske sile izgubile od jednog malog naroda, vijetnamskog, i uranja nas u srce spleta interesa koji će ih dovesti do poraza.

Erik Vijar (Éric Vuillard), francuski pisac, filmski scenarista i reditelj, rođen je u Lionu 1968. Živi u Francuskoj. Kao pisac, prvo pri­znanje dobio je 2010. za epski roman Konkista­dori. Za svako naredno objavljeno delo, među kojima se ističu Tuga zemlje: Priča o Bafalo Bilu Kodiju i 14. jul, dobijao je književne nagrade, da bi mu 2017. bila dodeljena ona najprestižnija, nagrada ,,Gonkur” za knjigu Dnevni red (Aka­demska knjiga, 2018). U najužem izboru za ,,Bukera” našla se knjiga Rat siromašnih (Aka­demska knjiga, 2022).

***

ODLOMAK:

KRISTIJAN MARI FERDINAN
DE LA KROA DE KASTRI
KAŽU da je bio zavodnik s baštenskih za
bava, imao je kartoteku prepunu ucvelje
nih žena i kockarskih dugova. Da, priča se da
je Mari Ferdinan de La Kroa de Kastri jebao, da
se njegovo mršavo telašce uvrtalo u zastrašuju
ćim pozama, ali uvek istim, na vrhovima prsti
ju. Naravno, Mari Ferdinanu de La Kroa de Ka
striju nisu trebale lopovske merdevine, sam se
snalazio da naskače na svoje Amerikanke. Oko
vrata je nosio jarkocrvenu ešarpu, a dok su one
vriskale reči ljubavi, u ruci je držao štap sa skri
venom olovkom. Ali nakon što bi izbacio svo
ju kesicu sperme, e, tad bi Mari Ferdinan de La
Kroa de Kastri polako spustio štap pored svog
malajskog noža; to je stvarno obaralo s nogu.
Ah, čudan je tip bio Mari Ferdinan de La Kroa
de Kastri. Priča se da je bezbrižnog lika slušao
i najdramatičnije razgovore, a da se umeo uoz
biljiti kad se radilo o sporednim pitanjima. Pri
ča se takođe da je uveče skitao, loše pevao, loše
plesao, i da je izigravao malog uličara sedeći za
stolom sa žestokim momcima. Koliko je puta
zubima slomio kriglu? Koliko je puta čuo kako
mu među vilicama – poteklim od osam potpu
kovnika – krcka srča? I koliko je puta progutao
tu užasnu mandžu samo da bi očarao grupu de
vojaka ili zapušio kljun nekoj dvojici glupaka?
Porodica De La Kroa de Kastri imala je jed
nog ili dva nadbiskupa, jednog maršala, brak s
Mortemarovima, jednog malteškog viteza, pa
čak i suprugu jednog predsednika Francuske
Republike. Ko može bolje? Pa ipak, iskreveljio
bi se neki drugi Sen Simon, još veći snob i veća
zloća od tog matorog krmka, dotična porodica
ne seže dalje od 1469, od Gijema Lakroa, zele
naša koji je postao plemić. Mi idemo još neko
liko stepenika niže, i to zahvaljujući neutaživoj
radoznalosti Pjera Birla-Brena, čija nas Heraldi
ka i genealogija baca s Gijema Lakroa na Žana
Lakrua, koji već štrči, pa sa Žana na Remona, a
s Remona na Johana Le Kroa, ribara, što je, kad
znamo koliki je ponos Kastrijevih – smešno, a
kad u tome vidimo večnu poniznost – dirljivo.

***
UNOS: 250825
Šifra