Сима Лукин Лазић један је од изразитих заговорника аутохтонистичке српске школе, бриљантни полемичар и апсолутни победник у неколико деценија дугој полемичкој борби аргументима са бечко-берлинском школом. Његова велика победа у полемикама била је узалудна, јер је дошла практично истовремено са потпуном победом германске школе и легализацијом фалсификата, којима се Срби и остали Словени своде на ниво уљеза у својој постојбини. Сима Лукин Лазић је проучио неке од Милојевићевих навода, поткрепио их тврдњама низа аутора и тако написао полемички оријентисано дело „Срби у давнини“. Искористио је бројне цитате хрватских историчара, са којима је био у великим полемикама, да би баш њиховим аргументима и аргументима њихових узора показао оправданост својих тврдњи. Његови текстови написани су веома лепим и богатим језиком, уз китњасте реченице, које нарочито долазе до изражаја у полемичком надмудривању, тако уобичајеном за епски динарски менталитет српског народа..