Godina izdanja: 1998
ISBN: 86-82499-66-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Agota Krištof – BLIZANAČKA TRILOGIJA (Velika sveska, Dokaz, Treća laž)

Autor - osoba Kristof, Agota, 1935-2011 = Krištof, Agota, 1935-2011
Naslov Velika sveska / Agota Kristof ; prevela s francuskog Vesna Cakeljić
Jedinstveni naslov ǂLe ǂgrand cahier. srp
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1998
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 1998 (Beograd : Publikum)
Fizički opis 156 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Cakeljić, Vesna, 1956- (prevodilac)
Cakeljić, Vesna, 1956- (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂMaštarije
(broš.)
Napomene Prevod dela: Le grand cahier
Tiraž 2000
Slika autora i beleška o autoru na presavitku korica.

Posveta na predlistu, inače dobro očuvano.
Velika Sveska počinje poput bajke braće Grim. U Velikom Gradu neke bezimene i okupirane zemlje besni rat. Majka odvodi svoje sinčiće blizance u pogranični gradić kod njihove bake, da ne bi umrli od gladi. Dečaci su anđeoski lepi, pametni. Baka je strašna: nepismena, prljava, škrta, zla, pa čak i ubica, zbog čega je meštani zovu Veštica. Ona kinji svoje unuke i muči ih glađu kada odbiju da obavljaju za nju najteže poslove. Zove ih „kučkini sinovi`. I drugi ljudi ih tuku, vređaju. Ali, blizanci su daleko od običnih... Ne prepuštajući se okrutnoj sudbini, oni sa zastrašujućom logikom grade sopstveni svet u kome razvijaju metode preživljavanja. Sistematski podvrgavaju telo i dušu nizu vežbi, prose, lažu, kradu, ucenjuju, ubija-ju... ako ocene daje to „apsolutno potrebno`. Kako se svet oko njih širi, postaju nepobedivi. Sve što rade i vide marljivo zapisuju u Veliku Svesku, ograničavajući se na „istinite stvari”. Nikada ni o čemu ne sude, poput svoga tvorca, gospođe Kristof.
Ogoljenim stilom, s minimalnim fondom reči i dobro doziranim humorom (malo predaha!) Agota Kristof u Velikoj Svesci vodi čitaoca do vrhunca apsurdne surovosti, predočavajući mu, u naizgled bezazlenim i naivnim dijalozima, najveće užase i poroke našeg veka. Ova čudesna knjiga, u kojoj ljudski kostur nije skriven u plakaru, već bukvalno visi iznad dečije postelje, čita se bez daha. Njen kraj zapanjuje i zbunjuje. No, s blizancima, čiji su džepovi krcati blagom (opet kao u bajci!), rastajemo se samo privremeno. U sledeća dva romana trilogije oni rastu, ali raste i čitaočeva zbunjenost. Ko su zapravo blizanci... da li su ikada živeli kod Bake? Postoji li negde Dokaz za to? Ili je sve Laž?

„Unuka Kafke i Alfreda Kibena, u duhovnom smislu (...), s njom smo otkrivali da se apsurd i otuđenje mogu razvijati sa ugodnošću i ozbiljnošću, a da nikakva pobuna ne dođe da ih, u neku ruku uznemiri.
S mirnoćom, kao da nam pruža šoljicu čaja, poglavlje nekada napuštene knjige ili škotski ogrtač, da ne bismo cvokotali od hladnoće, Agota Kristof nas prefinjeno okrepljuje.` – Alen Boske, Figaro Littéraire

„Umetnost Agote Kristof crpe svoju snagu iz ledene ogoljenosti i oskudnosti pisma. Rečenice izrezana skalpelom i prividno bezazleni dijalozi uvode jedno podneblje nastanjeno smrću i uzaludnim traganjem za ljubavlju. Bića, srca bremenitog teškim tajnama i neizrecivim dramama, kao da više podnose nego što proživljavaju svoja bolna lutanja.` – Vensan Ige, La Croix

„Rat, glad, logori za istrebljenje, oslobodilačke vojske koje se pretvaraju u porobljivače – sva ta ljudska stradanja opisana su u tolikim knjigama u našem nemirnom veku. Međutim, uspevali smo da tešimo sami sebe verom da ljudski duh nije uništen ludilom koje smo videli i propatili – i upiremo prstom, često uverljivo, u same preživele, kao u dokaz da još uvek postoji nada, da će uvek postojati neka divlja zona, neka granica u nama, koja odoleva zlu. U samom činu pisanja o takvim strahotama, uvek se iznova i iznova govorilo da postoji tihi nagoveštaj pobede, uporno odbijanje da prepustimo onima koji tlače druge da imaju poslednju reč.
Deca će, kažemo, biti drugačija.
U crnom predelu Agote Kristof, čak i ta bleda uteha nam je oduzeta. Autorka silom drži otvorenima nevine oči onih najmlađih - samo da bi raskrinkala bolesni svet u kome je jedino spasenje, ako se to tako može nazvati, hrabrost da gledamo paklu u lice a da ne trepnemo.` – Ariel Dorfman, The New York Times Book Review

„Velika Sveska je mali savršeni spomenik ne samo žrtvama II svetskog rata već i svima onima koji su patili do te mere da to više nije moglo da ih povredi.` – Fred Tamer, Boston Fénix


Autor - osoba Kristof, Agota, 1935-2011 = Krištof, Agota, 1935-2011
Naslov Dokaz / Agota Kristof ; prevela s francuskog Vesna Cakeljić
Jedinstveni naslov ǂLa ǂPreuve. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1998
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 1998 (Beograd : Publikum)
Fizički opis 141 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Cakeljić, Vesna, 1956- = Cakeljić, Vesna, 1956-
Zbirka ǂBiblioteka ǂMaštarije
Napomene Prevod dela: La Preuve / Agota Kristof
Slika autora i beleška o autoru na koricama
Tiraž 2000.

Veoma dobro očuvano!
Ne postoji mnogo romana koji su izvršili toliki uticaj na savremenu evropsku književnost kao što su to ova tri dela Agote Krištof, prvi put kod nas objavljena u jednoj knjizi. Velika sveska svakako je najpoznatiji: iako zauzima tek stotinak stranica, preveden je na više od četrdeset jezika i predstavlja magnum opus proslavljene švajcarske spisateljice mađarskog porekla. Ipak, i druga dva romana, Dokaz i Treća laž, podjednako su uspeli literarni pokušaji da se zaokruži ova velika i neobična priča. Blizanci Lukas i Klaus metafora su (posle)ratne raspolućene Evrope. Prvi deo trilogije prati njihovo detinjstvo tokom II svetskog rata u neimenovanom mestu i državi, gde ih majka zbog sigurnosti poverava baki na čuvanje. Okruženi surovošću, patnjom, zločinom i seksualnom perverzijom, njihovi karakteri i sudbine verna su slika bezdušnog sveta gde se ljudi međusobno istrebljuju kao nikada pre u istoriji. Za sve to vreme, Lukas i Klaus disciplinovano zapisuju dnevnik svojih nepočinstava. Druga dva romana prate braću kao već odrasle ljude razdvojene životnim okolnostima. Lukas ostaje u zemlji, zasniva porodicu i nastavlja rad na svojoj beležnici, koja sada postaje jedini „dokaz” postojanja odsutnog brata. Autorka kao da namerno želi da uveri svoje čitaoce u to da Klaus u stvari nikada nije ni postojao. Ali da li je to baš tako?

„Unutrašnja napetost u knjizi preti implozijom na svakoj stranici. Umetnost Kristofove sastoji se u dokazivanju kako bismo upravo vi ili ja mogli biti lokalni šef partije ili Klarin obešeni muž, i, nadasve, kako je dovoljno da izmenimo uloge ne dirajući glavnu partituru i da nimalo ne narušimo harmoniju...“ – Žerar Imber Guri, Magazine Litteraire

Autor - osoba Kristof, Agota, 1935-2011 = Krištof, Agota, 1935-2011
Naslov Treća laž / Agota Kristof ; prevela s francuskog Vesna Cakeljić
Jedinstveni naslov ǂLe ǂTroisième Mensonge. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1998
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 1998 (Beograd : Publikum)
Fizički opis 110 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Cakeljić, Vesna, 1956- (prevodilac)
Cakeljić, Vesna, 1956- (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂMaštarije
ISBN 86-82499-79-7 (broš.)
Napomene Prevod dela: Le Troisiéme Mensonge
Tiraž 2000
Slika autora i beleška o autoru na presavitku korica.

Nakon vežbi za opstanak u ratnom paklu Velike Sveske i životarenja iza gvozdene zavese iz Dokaza, ponovo smo sa blizancima Klausom i Lukasom, koje deli četrdeset godina razdvojenosti, gomila tajni i mnogo patnje. U Treću laž nas uvodi Klaus – a to je zapravo Lukas! – koji se napokon vraća u otadžbinu sa običnom turističkom vizom, po čijem isteku završava u zatvoru čekajući repatrijaciju.
On luta po svojoj prošlosti, priseća se detinjstva u centru za rehabilitaciju, bombardovanja, života kod Bake, bekstva na Zapad i povrh svega samoće. Pokušava da pronađe svog brata Klausa, da shvati prošlost čija je bio žrtva, da otkrije poreklo svog tajanstvenog ožiljka.

Agota Kristof (1935‒2011) frankofona je spisateljica rođena u Mađarskoj. U Švajcarsku je emigrirala je 1956, nakon što su Sovjeti ugušili mađarsku antikomunističku revoluciju.
Pisala je drame, poeziju i prozu. Najveći uspeh postigla je romanom Velika sveska (1986), koji su književni kritičari poredili sa delima Beketa i Joneska. Ovenčan je Evropskom nagradom za francusku književnost, a po njemu je snimljen i film 2013. godine.
Zajedno sa romanima Dokaz (1988) i Treća laž (1991) čini trilogiju koja je proslavila autorku. Druga njena dela su L`Heure grise et autres pièces (1998), Juče (1995), L`analphabète (2004), C`est égal (2005), Où es-tu Mathias? (2005) i Le Monstre et autres pièces (2007).
Dobitnica je više nagrada, među kojima su italijansko priznanje „Alberto Moravija“ (1988), švajcarske nagrade „Gotfrid Keler“ (2001) i „Fridrih Šiler“ (2005), Austrijska nagrada za evropsku književnost (2008) i mađarska državna nagrada „Košut“(2011). Umrla je u 76. godini u svom domu u Nešatelu.

MG73 (N)