Godina izdanja: 1992
ISBN: 86-7047-130-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nekoliko rečenica uredno podvučeno grafitnom olovkom, može se izbrisati.

Autor - osoba Pynchon, Thomas, 1937- = Pinčon, Tomas, 1937-
Naslov Objava broja 49 / Tomas Pinčon ; prevod sa engleskog i pogovor David Albahari
Jedinstveni naslov ǂThe ǂcrying of lot 49. srpski jezik
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1992
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi ; Beograd : Rad, 1992 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 176 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Albahari, David, 1948-2023 (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Albahari, David, 1948-2023 (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂSpektar
(plast. s omotom)
Napomene Prevod dela: The crying of lot 49 / Thomas Pynchon
Tiraž 2.000
Beleška o delu na presavitku omota
Str. 173-176: Tomas Pinčon / David Albahari.
Predmetne odrednice Pinčon, Tomas, 1937-

U Kaliforniji se odigrava i radnja romana Objava broja 49 (1966), dela za koji se svi kri¬tičari slažu da zauzima mesto među najznačaj¬nijim kratkim romanima u savremenoj američkoj književnosti. Istina je da kratkoća romana, kao i usredsređenost na jedan lik – Edipu Mas, čini ovo delo čitljivijim od ostalih Pinčonovih knjiga, iako, na kraju, ostavlja čitaoca u istim dilemama. U isto vreme, Objava broja 49 je izuzetno zgusnut tekst koji uspešno parodira formu kriminalističkog romana, istorijske hronike, renesansne drame i psiho¬loškog trilera. Kao što ne doznajemo koje, ili šta je, doista „V.“, tako ne doznajemo šta se krije iza broja 49. Da li postoji neka zavera u svetu oko nas i, ako postoji, da li smo njen deo, ili ona možda, ako postoji, postoji samo u nečijoj svesti, koja je takođe deo nečije zavere? Da li Edipa Mas projektuje svet ili, možda, svet projektuje nju? Edipa Mas ne može da odgo¬vori na ta pitanja, jer svaki odgovor je samo novo pitanje. Mučo Mas, njen bivši suprug, razrešava to tako što, uz pomoć droge LSD, postaje mnoštvo ljudi i rastapa se u rastoplje¬nom svetu. Edipa nastoji da očuva svoje jedin¬stvo i uvek sledi samo jedan trag, nit koja spaja svet i čini ga stvarnim.
Na kraju Nabokovljevog romana Poziv na pogubljenje tekst se raspada zajedno s gubi- lištem, i iza oborenih kulisa naziremo nasme- jano lice autora-tvorca. Na kraju Objave broja 49 takođe se. kao i u Dugi gravitacije, nalazimo u gledalištu: aukcija nalikuje pozorišnoj pred¬stavi. a aukcionar izgleda kao sveštenik, ali i kao lutkar. Ništa se ne dešava. Tekst se napro¬sto završava, i mi nismo sigurni gde su kulise, ne znamo koje njihov tvorac. Iako Pinčon ne nudi odgovor, čitalac ipak oseća nagoveštaj otkrovenja. Neće umeti da kaže šta je to, ali znaće da zna nešto što nikada nije znao.


Tomas Ragls Pinčon mlađi (1937, Glen Kouv, Njujork), kultni autor savremene američke proze, dve godine je proveo u ratnoj mornarici pre nego što je diplomirao engleski jezik na Univerzitetu Kornel.
Pošto je krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina XX veka objavio nekoliko novela, započeo je rad na romanima, po kojima je danas najpoznatiji: V. (1963), Objava broja 49 (1966), Duga gravitacije (1973), Vajnlend (1990), Mejson i Dikson (1997), Protiv dana (2006), Skrivena mana (2009).
Sredinom šezdesetih se potpuno povukao iz javnosti, mesto njegovog boravka je od tada nepoznato i samo uski krug njegovih najbližih prijatelja i saradnika zna kako on danas izgleda. Dobitnik je Mekarturove stipendije, kao i nagrade National Book Award.

MG P38