ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1993
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Г. Кабрера Инфанте, „Свети дим“

Уз куповину ове књиге и поклон: оригинално издање, објављено 1985. године код издавача Faber&Faber, Лондон

`Градина` Ниш 1993.
Стр.222, латиница, формат Б5, броширано издање
Некоришћена, потпуно очувана књига

`Свети дим`, прозно-публицистичка књига о дувану и пушењу Г. Кабрере Инфантеа чудесна је и забавна рoманескна прича о историји и авантури дувана, од почетка у 1492. години, до данас. Ова књига је најоригиналнија прича о дувану коју је икад неко написао.
`Свети дим` је ковитлац слободно испричане историје дувана. Дуван се пуши, али се о дувану могу писати и сјајне књиге, о чему се читаоци, били пушачи или не, могу уверити у овој књизи.

Гиљермo Kабрерa Инфанте рођен је 22. априла 1929. године у Хибари, на Куби. Рођен је у породици комунистичких активиста. Још у раној младости показао је изузетан дар за писање и књижевност. Још као деветнаестогодишњак написао је пародију романа Господин председник, нобеловца Мигела Анхела Астуријаса. На његово велико изнанађење, тај текст је објавио угледни часопис Боемија. То је и усмерило његов будући живот ка књижевности. У Хавани је две године студирао медицину, али без успеха. Године 1950. прелази на студије новинарства. За време Батистине диктатуре једна његова прича је проглашена за неморалну и тада му је забрањено да објављује под својим именом. Тако је настао његов псеудоним Гиљермо Кан (јез-шпа|Guillermo Cain). На тај начин се потписивао од 1954. до 1960. године као новинар у часопису Картелес.[1] После победе револуције, Инфанте је заузимао важан положај у културном животу Кубе. Године 1962. добио је положај аташеа за културу у кубанској амбасади у Бриселу, где је боравио три године са својом другом женом, кубанском глумицом Мирјам Гомес.[2] Његове две кћери из првог брака су тада живеле на Куби са мајком. Године 1965. се вратио због смрти мајке, али га је контраобавештајна служба ухапсила као идеолошки сумњивог. Пуштен је после четири месеца и са женом и ћеркама напустио је заувек Кубу. Једно време је живео у Мадриду и Барселони, али се после тога сели у Лондон где је остао до смрти 2015. године.[3] Седамдесетих година 20. века окушао се у послу филмског сценаристе.[4]

Гиљермo Kабрерa Инфанте је највише писао романе, огледе и новинске чланке.
Није много његових дела преведено на српски језик:
Три тужна тигра, (1967, на српском 2016)
Књига о градовима, есеј, 2010.
Свети дим, 1993.