Godina izdanja: 2018
ISBN: 978-86-7963-424-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Аутор - особа Prilepin, Zahar, 1975- = Прилепин, Захар, 1975-
Наслов Obitelj / Zahar Prilepin ; sa ruskog jezika prevela Radmila Mečanin
Јединствени наслов Обитель. srpski jezik
Врста грађе роман
Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 2018
Издање 2. izd.
Издавање и производња Beograd : Samizdat B92, 2018 (Užice : Grafičar)
Физички опис 643 str. ; 20 cm
Други аутори - особа Mečanin, Radmila, 1953- = Мечанин, Радмила, 1953-
Збирка ǂEdicija ǂBusola ; ǂknj. ǂ110
(broš.)
Напомене Prevod dela: Обитель / Захар Прилепин
Pravo ime autora: Евгений Николаевич Прилепин
Tiraž 3.000
Na prednjoj klapni beleška o autoru s njegovom slikom.

 Solovecki arhipelag, na severu Rusije, u Belom moru. Na ta udaljena ostrva neposlušne je u progonstvo prvo počela da šalje Katarina Velika, a surova tradicija nastavlja se i nakon Oktobarske revolucije 1917, kada je tu osnovan Solovecki logor specijalne namene (tzv. SLON), prvi iz nove mreže kažnjeničkih logora koja je kasnije prekrila ceo SSSR. Kraj je dvadesetih godina. Poslednji čin drame srebrnog veka. Široko platno Bošovih razmera. Sa desetinama likova, sa jasnim tragovima prošlosti i odblescima pretnji u budućnosti – i čitav život koji se smestio u jednu jesen. Veličanstvena priroda – i klupko ljudskih sudbina, u kom je nemoguće razlikovati dželate od žrtava. Tragična istorija jedne ljubavi – i istorija čitave države sa svojim bolom, krvlju, mržnjom, odražena je u Soloveckom ostrvu, kao u ogledalu. Moćan metafizički tekst o stepenu čovekove lične slobode i o stepenu čovekovih fizičkih mogućnosti. To je novi roman Zahara Prilepina, to je Obitelj. Obitelj je reč slovenskog porekla, i osim što znači „porodica”, znači i manastirsko bratstvo, teritorija manastira, svi manastirski objekti... U rečniku Matice srpske, osim značenja „porodica”, navedeno je i ovo drugo značenje – оbitelj je „manastirsko bratstvo”. Zanimljivo je da Nikolaj Velimirović u svojm knjigama koristi reč „obitelj“ upravo u ovom značenju. Radnja Prilepinovog romana događa se u Soloveckom manastiru i odnosi se na „obitelj“, zato je i naslov u prevodu na srpski ostao autentičan.
„Zahar je izuzetan... U ruskoj kulturi postoje dve tradicije: tragička i herojska. Dostojevski je tragička figura, Tolstoj – herojska. Šalamov je tragička figura, Solženjicin – herojska. Prilepin tačno sledi herojsku tradiciju. Prilepin jeste Veliki Stil. Niko ne ume, ali on ume.“ – Andrej Rubanov, pisac
„Оdavno hoću da kažem, parafrazirajući čuvene Dovlatovljeve reči o Čehovu, da se možeš oduševljavati umom i talentom mnogih savremenih ruskih pisaca – ali želiš da ličiš jedino na Prilepina.“ – Igor Belov, pesnik i kritičar
„Obitelj je savršeno grandiozan tekst, divan, sveobuhvatan, fizički osetan – u dijapazonu od bola do sladostrašća.“ – Šamilj Kerašev
„Zahar Prilepin je izuzetan ruski pisac, koji s jedne strane fiksira socijalnu situaciju, a s druge – on je van vremena.“ – Aleksandar Mindadze, režiser, scenarist
„Zapanjuje koliko је snage bilo u ruci koja je stvarala ovaj sedamstostranični tekst, koliko je pametnog, lepog i izvornog u njemu: od dijaloga do opisa prirode, od detaljnosti istorijske rekonstrukcije – do neobične kompozicije koja narušava granicu između beletristike i dokumentaristike, od paralele između ubistva oca i neprijatnog `golog Boga`... Zahar je izuzetan – i tek kad ponovo čitaš neke scene u Obitelji, shvataš – do koje mere; čak više i nije na naš način, ne među svojim domaćim kolegama – nego u svetskim razmerama...“ – Lev Danilkin, novinar, kritičar i pisac

Jevgenije Nikolajevič Prilepin (rus. Евгений Николаевич Прилепин; Iljinka u Rjazanskoj oblasti, 7. jul 1975) ruski je pisac, filolog i publicista.
Veteran je rata u Čečeniji (kao komandir odreda specijalne policije), po političkom ubjeđenju je nacionalboljševik bio je član partije „Druga Rusija” Eduarda Limonova.
Biografija
Zahar Prilepin (rus. Захар Прилепин) je rođen 1975. godine u selu Iljinka u Rjazanskoj oblasti. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Nižegorodskog državnog univerziteta. Mladost je proveo u gradu Dzeržinsku. Radio je kao fizikalac, grobar, izbacivač u noćnim klubovima, komandant jedinice OMON-a (Odeljenja policije za posebne namene), učestvovao u borbenim dejstvima u Čečeniji, voditelj autorskih TV i radio programa, rok pevač i član grupe „Elefank”, sekretar saveza pisaca Rusije. Oženjen je i otac je četvoro dece. Sada radi kao novinar. Živi u zabitom selu Kerženec, ali i gradu Nižnjem Novgorodu. Književna dela objavljuje od 2003. godine.
6. maja 2023. godine automobil u kom se nalazio Prilepin, eksplodirao je u Nižegorodskoj oblasti u Rusiji, on je povređen, dok je vozač poginuo.
Djela
„Патологии“, Андреевский флаг, 2004.
„Сањка“, Ad Marginem, Moskva 2006.
„Грех“, roman, Вагриус, 2007.
„Ботинки, полные горячей водкой“, knjiga pripovedaka, АСТ, 2008.
„Я пришёл из России“, esej, Лимбус Пресс, 2008.
„Война“, antologija kratkih priča, АСТ, 2008.
„Terra Tartarara. Это касается лично меня“, АСТ, 2009.
„Именины сердца. Разговоры с русской литературой“, autorova zbirka intervjua sa piscima i pesnicima, АСТ, 2009.
„Революция“, antologija pripovedaka, АСТ, 2009.
„Леонид Леонов: Игра его была огромна“, Молодая гвардия, 2010.
Po njegovim delima su napravljene pozorišne predstave i o njemu je 2012. godine napravljen dokumentarni film.

MG158 (N)