ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2018
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Roberto Bolano - 2666
Izdavač: Buybook Sarajevo, 748 str.
Prevod: Igor Marojević
Knjiga je NOVA!!!

Roberto Bolanjo (šp. Roberto Bolaño; Santijago de Čile, 28. april 1953 — Barselona, 15. jul 2003) bio je čileanski pesnik, pripovedač, esejista i romanopisac. Živeo je u Čileu, Meksiku i Španiji, aktivno učestvujući u politici kao intelektualac levičar. Iako je veći deo života pisao poeziju, priznanje je stekao prozom. Poznat je po romanima: Udaljena zvezda, Divlji detektivi, Amajlija, Čile noću i 2666; kao i zbirkama pripovedaka: Telefonski pozivi i Kurve ubice.
Odbacujući magijski realizam, Bolanjo se okrenuo stvarnosti, ispitujući vrlo poetičnim jezikom i kroz jedinstvene forme: nasilje, kriminal, zlo, mit o poeziji i odnos književnosti i politike.
Iako je još za života privukao pažnju kritičara i čitalaca, pogotovo onih u španskom govornom području, tek je nakon smrti stekao slavu širom sveta. Ovakvom statusu je posebno doprineo posthumno objavljen roman 2666. Roman je nagrađen nagradama Altazor, Salambo i Hose Manuel Lara, dok je u SAD, od strane časopisa Tajm, proglašen knjigom godine. Neretko, savremeni kritičari predviđaju ovoj knjizi budući status klasika.

2666 je poslednji roman čileanskog književnika Roberta Bolanja. Оbjavljen је posthumno 2003. u izdanju izdavačke kuće Anagrama iz Barselone.

Roman je podeljen na pet poglavlja: Deo o kritičarima, Deo o Amalfitanu, Deo o Fejt, Deo o zločinima i Deo o Arčimboldiju.
Centralna tema romana su ubistva žena devedesetih godina XX veka u gradu Santa Teresa u Meksiku na granici sa Sjedinjenim Američkim Državama. Santa Teresa je fiktivni grad inspirisan Sijudadom Huarezom i epidemijom feminicida koja se u njemu dogodila. Pored toga, u romanu su opisani Istočni front za vreme Drugog svetskog rata, akademski svet u Evropi, mentalne bolesti, žurnalistika i raspad veza i karijera zbog sveopšteg beznađa i gubitka vere u građansko društvo. Roman „2666” istražuje degenerisani dvadeseti vek nizom likova, lokacija, vremenskih perioda i priča unutar priča.

Nastanak romana:
Dok je Roberto Bolanjo pisao roman, bio je bolestan i čekao je na transplantaciju jetre. Bolanjo nikad nije posetio Sijudad Huarez, ali je dobijao informacije od svog prijatelja i novinara Serhija Gonsalesa Rodrigesa (Sergio González Rodríguez) o situaciji o feminicidu (masovno ubistvo žena). Rodriges je objavio hroniku „Kosti u pustinji” o nestancima i ubistvima žena u tom gradu i imao je obimnu korespondenciju sa Bolanjom.

Značenje naslova:
Broj 2666 se ne pojavljuje u romanu „2666”. U Bolanjovom romanu „Divlji detektivi” pominje se godina dvehiljadešesto i neka, dok se u romanu „Amajlija” pominje pri opisu meksičke ceste da je ona nalik: groblju iz godine 2666, jednom groblju zaboravljenom pod mrtvim ili nerođenim očnim kapkom, izlučevinama ugašenih strasti nekog oka koje je, zato što je htelo da zaboravi nešto, na kraju zaboravilo sve.