ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1976
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano.
Gonkurova nagrada za 1975.

Autor - osoba Gari, Romen
Naslov Momo, zašto plačeš? / Emile Ajar ; s francuskog preveo Ladislav Grakalić
Jedinstveni naslov ǂLa ǂvie devant soi. scr
Ostali naslovi Momo zašto plačeš
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik hrvatski
Godina 1976
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1976 (Zagreb : `Ognjen Prica`)
Fizički opis 269 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Grakalić, Ladislav
Zbirka Hit : biblioteka moderne literature
(Karton sa omotom)
Napomene Prevod dela: La vie devant soi
Pravo ime autora: Gary Romain
Rječnik manje poznatih izraza: str. 265-269
Na omotu beleška o autoru s autorovom slikom.

Romen Gari (franc. Romain Gary) bio je francuski književnik, diplomata, filmski reditelj i avijatičar u Drugom svetskom ratu. Jedini je autor koji je Gonkurovu nagradu dobio dva puta, pod dva različita imena. Prvi put za roman Koreni neba 1956. godine, a drugi 1975. godine za roman Život je pred tobom, koji je objavio pod pseudonimom Emil Ažar. Jedan je od najznačajnijih pisaca francuske književnosti druge polovine 20. veka.
Biografija
Gari je rođen 1914. godine kao Roman Kacev u gradu Vilni u Ruskoj imperiji (današnji Vilnjus u Litvaniji).[2][3] U svojim knjigama i intervjuima izneo je više različitih verzija porekla svojih roditelja i sopstvenog detinjstva. Njegova majka, Mina Ovcinska (1879–1941), bila je jevrejska glumica iz litvanskog grada Švenčionisa, a otac je bio krznar po imenu Arije-Lejb Kacev (1883–1942) iz Trakaja, takođe Aškenazi. Arije-Lejb je napustio porodicu 1925. godine i ponovo se oženio. Gari je kasnije tvrdio da je njegov pravi otac bio proslavljeni glumac i filmska zvezda Ivan Možuhin (Ива́н Ильи́ч Мозжу́хин), sa kojim je njegova majka glumica radila i na koga je veoma ličio. Možuhin se pojavljuje u njegovom autobiografskom romanu Obećanje u zoru.
Siromašno detinjstvo je proveo sa majkom u Rusiji i Poljskoj. Kada je imao četrnaest godina, on i njegova majka emigrirali su u Nicu, u Francusku. Studirao je pravo, prvo u Eks an Provansu, a zatim u Parizu. Naučio je da upravlja avionom u francuskom ratnom vazduhoplovstvu u Salon de Provansu i u vazduhoplovnoj bazi Avord, blizu Burža.
U Drugom svetskom ratu učestvovao je kao avijatičar. Pridružio se snagama Slobodne Francuske i generalu de Golu. Rat je završio kao kapetan u londonskim kancelarijama vazduhoplovnih snaga Slobodne Francuske. Imao je preko 25 uspešnih letova, beležeći preko 65 sati letenja.[10] U to vreme promenio je ime u Romen Gari. Bio je odlikovan za hrabrost u ratu, primio je mnoge medalje i priznanja, među kojim i orden Legije časti.
Godine 1945. objavio je svoj prvi roman Éducation européenne (Evropsko vaspitanje). Odmah nakon vojne službe, radio je u francuskoj diplomatskoj službi u Bugarskoj i Švajcarskoj. Godine 1952. postao je sekretar francuske delegacije pri Ujedinjenim nacijama, a 1956. godine postaje generalni konzul u Los Anđelesu i upoznaje Holivud.
Nakon povlačenja iz diplomatije 1961. godine, nastanio se u Parizu i nastavio da objavljuje u Francuskoj i Sjedinjenim Državama, postigavši uspeh na dva jezika koja mu nisu maternja.
Kao Emil Ažar
U memoarima objavljenim 1981. godine, Garijev nećak Pol Pavlovič tvrdi da je Gari objavio nekoliko dela pod pseudonimom Emil Ažar. Gari je angažovao Pavloviča da glumi Ažara u javnim nastupima, što mu je omogućilo da osvoji drugu Gonkurovu nagradu 1975. godine za roman Život je pred tobom, kršeći uobičajena pravila nagrade.
Ekranizacija romana Život je pred tobom iz 1977. godine Madame Rosa, osvojila je Oskara za najbolji film na stranom jeziku. Pod pseudonimom Emil Ažar objavio je četiri romana. Posthumni dokument će otkriti da je Ažar zapravo Gari.
Objavljivao je i pod pseudonimima Šatan Bogat i Fosko Sinibaldi.
Književni rad
Gari je jedan od najpopularnijih i najplodnijih francuskih pisaca. Napisao je više od 30 romana, eseja i memoara, neke i pod pseudonimom. Njegov opus je obeležen humanizmom i težnjom da se afirmiše ljudsko i životinjsko dostojanstvo.
On je jedini pisac koja je dva puta osvojio Gonkurovu nagradu. Ova nagrada za književnost na francuskom jeziku dodeljuje se jednom autoru. Gari, koji je već dobio nagradu 1956. godine za Koreni neba, objavio je Život je pred tobom pod pseudonimom Emil Ažar 1975. godine. Akademija Gonkur dodelila je nagradu autoru te knjige ne znajući njegov identitet. Garijev nećak Pol Pavlovič jedno vreme se predstavljao kao autor. Gari je kasnije otkrio istinu u svojoj posthumnoj knjizi Život i smrt Emila Ažara. Gari je takođe objavljivao kao Šatan Bogat, Rene Devil i Fosko Sinibaldi, kao i pod svojim rođenim imenom Roman Kacev.
Pored romana, pisao je i scenarije. Napisao je scenario za film Najduži dan i bio ko-scenarista i režiser filma Ubij!, u kom je glumila njegova tadašnja supruga Džin Siberg. Godine 1979. bio je član žirija na 29. Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu.
Lični život
Garijeva prva supruga bila je britanska spisateljica, novinarka i urednica Vogue magazina Lesli Blanč. Venčali su se 1944. a razveli 1961. godine. Od 1962. do 1970. godine, Gari je bio oženjen američkom glumicom Džin Siberg (Jean Seberg)[3], sa kojom je dobio sina Aleksandra Dijega Garija.
Nakon što je saznao da je Džin Siberg imao aferu sa Klintom Istvudom, Gari ga je izazvao na dvoboj, ali je Istvud odbio.
Gari je umro 2. decembra 1980. godine u Parizu od samonanete rane iz vatrenog oružja. Ostavio je belešku u kojoj je pisalo da njegova smrt nema veze sa samoubistvom Sibergove prethodne godine.
Gari je kremiran na groblju Per Lašez, a njegov pepeo je rasut u Sredozemnom moru u blizini Rokebrin-Kap-Martena.
Bibliografija
Nekoliko knjiga Romena Garija u bugarskom prevodu
Kao Romen Gari
Éducation européenne (1945)
Tulipe (1946)
Odeća bez ljudi (Le Grand Vestiaire) (1949)
Les Couleurs du jour (1952)
Koreni neba (Les Racines du ciel) (1956)
Lady L (1958)
Obećanje u zoru (La Promesse de l`aube) (1960)
Johnie Cœur (1961)
Gloire à nos illustres pionniers (1964) - kratke priče
Skijaš skitnica (The Ski Bum) (1965)
Pour Sganarelle (1965) -esej
Les Mangeurs d`étoiles (1966)
La Danse de Gengis Cohn (1967)
La Tête coupable (1968)
Pas belac (Chien blanc) (1970)
Les Trésors de la mer Rouge (1971)
Europa (1972)
The Gasp (1973)
Les Enchanteurs (1973)
La nuit sera calme (1974) - intervju
Au-delà de cette limite votre ticket n`est plus valable] (1975)
Sjaj žene (Clair de femme) (1977)
La Bonne Moitié (1979) - drama
Les Clowns lyriques (1979); nova verzija Les Couleurs du jour
Les Cerfs-volants (1980)
Vie et Mort d`Émile Ajar (1981) – posthumno
L`Affaire homme (2005) – članci i intervjui
L`Orage (2005) – kratke priče i nazavršeni romani
Kao Emil Ažar
Gros câlin (1974)
Život je pred tobom (La vie devant soi) (1975)
Pseudo (1976)
L`Angoisse du roi Salomon (1979)
Kao Fosko Sinibaldi
L`homme à la colombe (1958)
Kao Šatan Bogat
Les têtes de Stéphanie (1974)
Filmografija
Kao režiser
Birds in Peru (1968) sa Džin Seberg u glavnoj ulozi
Kill! (1971) takođe sa Džin Seberg
Kao scenarista
The Roots of Heaven (1958)
Najduži dan (1962)
Madame Rosa (1977)
Kao glumac
Nitchevo (1936) - Mladić na ogradi
The Road to Corinth (1967) – (nekreditovano)
MG140 (N)