ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2023
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Ima tragove deformisanja verovatno od vode ali bez ikakvih mirisa.

Jedan od najkontroverznijih romana svih vremena. Roman koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Roman o svim našim zabludama. Nemilosrdno, snažno, bez dlake na jeziku. Roman o nama.

Zemlja sa dijagnozom.
Narod bez budućnosti.
Dnevnik eskapiste.

Odlomak iz knjige:

“Okani se tenisa, idi gaji cveće, Novače! Druži se sa decom, odvedi ženu na Maldive, pročitaj neku knjigu, iskuliraj se. Život će ti proći, i posle ćeš se uzalud kajati što si od sebe tako dugo pravio budalu. Pogledaj istini u oči. Preterao si, burazeru. Tvoje sulude pobede izgubile su svaku draž, i postale hrana za tvoju debilsku sujetu. Sem prokletog tenisa, ti, čoveče, ništa drugo ne umeš da radiš. Ostaćeš duhovno prazan, intelektualno zakržljao, tipični prosek. Pritom, budimo realni, dosad si se već svima popeo na glavu, nego ljudi nemaju srca da ti to saopšte. I, mada je tvoje tenisko umeće i dalje bez premca, tvoja opsesivna strast za tenisom prerasla je u bolest, i potpuno te deformisala kao ljudsko biće. Ti nisi bog, Novače, a hteo bi da budeš slavljen kao isti. To je nenormalno, to uopšte nije prirodno, i zato ti toplo preporučujem da batališ tenis i da pod hitno počneš da posećuješ psihijatra, a ovaj jadni narod najzad oslobodiš dvadesetčetvoročasovne hipnoze, jer, umesto da se bave svojim devastiranim životima, oni gube enormne količine vremena gledajući te kako se blesinjaš po terenu prebacujući loptu preko mrežice, i zarađujući od tog jednog finala pet puta više nego što ti isti lumpenproleteri, koji te opčinjeno gledaju, zarade za čitav svoj jadni mali bedni životni vek. Doveo si nam živote do besmisla, našu tužnu svakodnevicu pretvorio u teatar apsurda. Još gore – u rijaliti! Šta me briga šta se s tobom dešava! Šta me briga šta si juče pisao na tviteru, s kim si danas napravio selfi, koju haljinu će tvoja žena sutra obući na nekoj od snobovskih žurki, na koju budete bili pozvani! Šta me briga da li si osvojio masters u Parizu, koja je omiljena pesma tvoga sina, koje su boje oči tvoje ćerkice! Neću da te gledam, neću da slušam o tebi, sjaši nam više sa života! Totalno si nebitan i zauvek ćeš to i ostati. Ne zaslužuješ toliki novac, ugled i medijsku pažnju, iz prostog razloga što si jedan obični mediokritet, u svetu kojim već dugo ne vlada meritokratija. Da si vrhunski naučnik, profesor, pisac, lekar, modni dizajner, filozof, ili pak proslavljeni glumac, tada bih ti, nesumnjivo, odao priznanje. Ovako, ti si klasični zabavljač. Kao pevaljka. Klovn neoliberalnog kapitalizma.”

B4
.