ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1976
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano!

Autor - osoba Becker, Jurek, 1937-1997
Naslov Jakov lažljivac / Jurek Beker ; [s nemačkog preveo Eugen Verber]
Jedinstveni naslov Jakob der Lügner. srpski jezik
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1976
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1976 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 289 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Verber, Eugen
Zbirka ǂBiblioteka ǂDanas
ISBN (Broš.)
(Karton)
Napomene Prevod dela: Jakob der Lügner / Jurek Becker
Str. 289: O piscu i knjizi / Eugen Verber
Slika autora i beleška o njemu na omotu.


O PISCU I KNJIZI
Pisac ovog romana Jurek Beker rodio se 30. septembra 1937. godine u Lođu, u Poljskoj. Svoje rano detinjstvo (1939–1943) proveo je u jednom od geta koje su nacisti ustanovili u okupiranoj Poljskoj, da bi zatim do oslobođenja nastavio svoje mukotrpno detinjstvo u koncentracionim logorima Ravensbrik i Saksenhauzen. Ostao je živ. Od 1946. stanuje u Berlinu, istočnom, gde je naučio nemački, završio srednju školu, do 1960. studirao filozofiju i odmah posle toga počeo da radi kao slobodni književnik. U početku je pisao kabaretske tekstove, zatim televizijske komedije (Kada čak i markiz pravi planove, 1962. godine), filmske scenarije, u kojima je dolazio do izražaja njegov talenat da prikaže ozbiljne probleme na vedar način (filmska komedija Moj nulti čas, čija se radnja dešava u II svetskom ratu, 1970. g. i Nevinost mi se dopada, prema Klajstovom Razbijenom krčagu, 1968. g.).
Godine 1968. je objavio u Berlinu roman Jakov lažljivac, koji je evropska književna kritika uvrstila među najznačajnija dela pisana o vremenu nacističkih zverstava, i koji je Bekeru doneo tri vrlo visoke književne nagrade na nemačkom jezičkom području: 1971. godine Nagradu Hajnriha Mana (Heinrich Mann Preis) u DR Nemačkoj, Nagradu Šarla Vejona (Charles Veillon Preis) u Švajcarskoj i 1974. g. književnu nagradu grada Bremena (Bremer Literaturpreis) SR Nemačka. Nedavno je 1973. u Berlinu objavljen Bekerov roman Obmanjivanje vlasti.
Ne pominje Bekerov čudni junak Jakov slučajno u svojim kazivanjima čak dva puta Šolema Alejhema, velikana jevrejske jidiš pripovedačke književnosti. Ličnosti ovog romana očigledno govore jidiš jezikom među sobom, to se oseća u svakoj rečenici nemačkog teksta, u čudnim obrtima kojih u visokonemačkom nema, u načinu mišljenja tako tipičnom za Jevreje istočne Evrope. Svoja sećanja, i ne samo svoja, Beker kazuje u svom romanu prema tradiciji jevrejske pripovetke poljskih i ruskih jidiš pisaca, stvarajući uspelu sintezu modernog književnog jezika i stila jevrejske folklorne naracije kojom su se nadahnjivala pokolenja jidiš pisaca. Svojevrsni gorki humor („pod vešalima”), koji je bio odbramben u svojoj jetkosti, mada naoko neborben jer je češće uzimao na nišan sebe i svoje nego one protiv kojih je sasvim sigurno bio uperen, taj slavni, melanholični, oštroumni humor istočnoevropskih Jevreja probija i iz redova ove knjige.
Tog humora više nema, tih ljudi više nema.
A priča o Jakovu Hajmu teče pred našim očima, višeslojna, razgranava se da bi ponovo bivala sužena u uski tok brze bujice i neumitno nosi sva ta ljudska stvorenja ka urvini niz koju će se sručiti i poleteti kroz dimnjak u nebo...
Eugen Verber



„Jurek Beker priča priču bez patetike i bez sentimentalnosti. On ne prikazuje otpor, herojsku borbu, već svakodnevicu u svetu u kome su se obe strane – i progonitelji i progonjeni... navikle na najstrašnije. [... ] Ovaj Jakob, prilično jednostavan čovek, ali ne bez fantazije i humora, daje stanovnicima geta ono što im je najpotrebnije – neku nadu“. Marsel Rajh-Ranički, Frankfurter Allgemeine Zeitung

Jurek Beker (poljski i nemački Jurek Becker, rođeno ime Jerzi Bekker, poljski Jerzi Bekker, 30. septembar 1937, Lođ – 17. mart 1997, Tumbi) je nemački pisac i scenarista.
Ježi Beker je rođen u poljskom gradu Lođu u jevrejskoj porodici. Otac budućeg pisca Mečislava Bekera (1900-1972) radio je kao prokurist u lokalnoj fabrici tekstila, a njegova majka Anet (rođena Levin) je radila kao krojačica. Tačan datum Bekerovog rođenja nije poznat, a moguće je da je otac naznačio 1937. da bi sina malo ostario i time ga spasio od deportacije iz geta. Tokom ratnih godina porodica je bila podeljena: Jurek je, zajedno sa majkom, poslat prvo u koncentracioni logor Ravensbrik, a potom u Zaksenhauzen; otac je završio u Aušvicu. Anet Beker je umrla od posledica iscrpljenosti 1945. nedugo nakon puštanja na slobodu, a Mečislav je speo da preživi zatvor i potom pronađe sina uz pomoć organizacije Joint.
Godine 1945. Jurek se nastanio kod svog oca u Istočnom Berlinu i, po završetku škole 1955, prvo se pridružio Uniji slobodne nemačke omladine, a dve godine kasnije i SED-u. Godine 1957., odsluživši dobrovoljnu službu u redovima narodne policije, Beker je upisao Humbolt univerzitet u Berlinu na Filozofskom fakultetu, odakle je nakon tri godine studija izbačen.
Godine 1960. Jurek je počeo da uči zanimanje scenariste u DEFA Filmskom centru u Babelsbergu. Od 1962. radio je kao pisac u studiju. Godine 1968. scenario za Jakoba lažova je odbijen i Beker je odlučio da ga prepravi u celi roman. Kao rezultat toga, knjiga, objavljena 1969. godine, ipak je snimljena. Istoimeni film, snimljen 1974. godine, bio je jedini DDR film koji je nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg filma na stranom jeziku. Godine 1999. Peter Kassovitz je režirao film Jacob the Liar, sa Robinom Vilijamsom u glavnoj ulozi.
Beker se 1972. pridružio PEN klubu, a 1973. postao je član predsedništva Saveza pisaca DDR-a. Jurek je 1976. otvoreno istupio protiv isključenja Rajnera Kuncea iz Saveza pisaca i oduzimanja državljanstva Volfa Birmana. 1977. godine, uz dozvolu vlasti, Beker je napustio zemlju i preselio se u Zapadnu Nemačku. Kao rezultat toga, na teritoriji DDR-a obustavljeno je objavljivanje dela pisca.
U Nemačkoj, Beker je nastavio svoje književne aktivnosti, predavao na raznim univerzitetima (Esen, Augzburg i Frankfurt) i učestvovao u pisanju scenarija za televizijske serije, uključujući nekoliko sezona Libling Krojcberga (eng. Liebling Kreuzberg), za koje je radio sa svojim prijateljem Manfredom Krug je dva puta nagrađen Grimme-Preisom.

MG103 (N)