ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Uroš Filipović - Staklenac - Dnevnik drugačijeg zavodnika
Broj strana: 382
Format: 18 cm
Godina izdanja: 2002, izdavač RENDE
... Seks se u književnosti Južnih Slavena pojavljuje u tri oblika: kao šala, kao uvreda ili kao skandal. Katkad seks služi i da pojača efekte neonaturalistickih opisa blatnih predgrađa, željezničkih kolodvora i vozova. Zapravo najčešće se to i dogadalo u vozu. Upoznaju se, on izgovori neki filozofski traktat ili poetološku analizu i pohvali njezinu frizuru, pa onda, prije nego što je voz stigao od Beograda do Vinkovaca, produže do vagonskog nužnika ...

Uroš Filipović roden je 1950 godine. Diplomirao i doktorirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu gde, po okončanju studija, dobija mesto asistenta a potom i docenta. Nekoliko godina kasnije biva izbačen sa fakulteta, zbog `moralno-političke nepodobnosti`. Ostavši bez sredstava za život, obilazi svet, boraveći najduže u Helsinkiju, Njujorku, San Francisku i Parizu. U tom periodu bavi se različitim poslovima kako bi preživeo. Bio je, između ostalog, konobar, prodavac sladoleda, gurač kolica u supermarketu i služitelj u gej sauni. Po povratku u Beograd, ponovo dobija mesto na fakultetu. U tom periodu, intenzivno se bavi stručnim i naučnim radom, objavljujući teorijske radove iz oblasti arhitekture u domaćim i stranim časopisima. Takode povremeno, pod pseudonimom, piše članke sa gej tematikom. Ogorčen političkom i ekonomskom situacijom u bivšoj Jugoslaviji, krajem 1993. godine odlučuje da definitivno napusti zemlju, proklamujući stav da će `radije biti prosjak u inostranstvu, nego profesor u domovini`. Odlazi u London gde ostaje do današnjih dana. Radi kao crtač u jednom projektantskom studiju. Živi u skromnom, jednosobnom stanu u radničkom kvartu na periferiji Londona. Svoje male prihode uglavnom troši na plaćene ljubavnike i različita sredstva za izmenu stanja svesti. Napustio je svoje profesionalne, literarne i druge društveno priznate aspiracije, i okrenuo se radikalnom hedonizmu i samozaboravu. Na pitanje ka kakvom kraju usmerava sopstveni život, odgovara, parafrazirajuci Žana Ženea: `Prema zaboravu. Najveći deo mojih aktivnosti obeležavaju neodređenost i praznina života uličara. Veoma retko činim svesne napore da prevaziđem ovo stanje.`