Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-6053-163-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Dimkovska, Lidija, 1971-
Naslov Rezervni život : roman / Lidija Dimkovska ; sa makedonskog preveli Milenko Pajić i Uroš Pajić
Jedinstveni naslov Rezerven život. srpski jezik
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2015
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin ; Novi Sad : Agora, 2015 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 347 str. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Pajić, Milenko
Pajić, Uroš
Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Agora` ; ǂknj. ǂ93
(karton)
Napomene Prevod dela: Rezerven život
Tiraž 1.000
Beleška o autoru: str. 345
Beleška o prevodiocima: str. 346.

POTRESNA PRIČA O NAŠEM VREMENU
Rezervni život spada u najbolje romane napisane ne samo u Makedoniji, već i na prostorima čitave bivše Jugoslavije u 21. veku. Pripovedno majstorstvo autorke ostavlja čitaoca bez daha, dok pred njim promiču godine u kojima se uzdižu i raspadaju lični životi junaka, kao i sama zemlja u kojoj su živeli. Rezervni život Lidija Dimkovska je roman napisan iz perspektive Zlate, sijamske bliznakinje čija je glava spojena sa glavom njene sestre Srebre putem zajedničke vene, pri čemu se pripovedanjem u prvom licu jednine naglašava njihova individualnost, bez obzira na činjenicu fizičke sraslosti dva bića.
Razlike između sijamskih bliznakinja dolaze do izražaja upravo zbog njihove telesne povezanosti i sudbinske nemogućnosti razdvajanja; karakteri, želje, težnje i htenja sestara su drugačiji, uprkos identičnosti njihovih izgleda, jednakom obrazovanju i istovetnim životnim okolnostima, kako društvenopolitičkim, tako i porodičnim. Zlata i Srebra od svog rođenja bivaju žrtve brojnih predrasuda i to ne samo komšiluka, đaka, studenata i drugih društvenih grupa u okviru kojih se pojavljuju, već i sopstvenih roditelja. Uprkos tome što su posmatrali kao retardirane, bez obzira na to što su ih ljudi doživljavali kao pokretne eksponate; Zlata se nakon sudbonosnog razdvajanja oseća kao invalid kojem fali deo tela. Osećaj dekompozicije se može dovesti u vezu ne samo sa raspadom Jugoslavije (koje je sveprisutna pozadina romana), već i sa kišovskim poimanjem sveta u kojem se sve osipa, a koje je u savremenoj književnosti postalo neka vrsta opšteg mesta, što potkrepljuju reči naratora pred kraj ovog romana: vidiš da ne samo tvoja zemlja, nego uopšte svet nema više ni glavu ni rep.
Rasturanje određenog jedinstva na parčad nije prošlo bez žrtve ni u slučaju Zlate i Srebre, ni u slučaju jedne bivše države. Ovaj roman je priča o tragediji nepreživelih i osuđenosti onih koji su ostali u životu na traganje za novim identitetom, nekom vrstom integracije u svetu.

Lidija Dimkovska (1971, Skoplje), pesnikinja, prozna spisateljica i prevoditeljka, doktorirala je rumunsku književnost na Univerzitetu u Bukureštu, gde je nekoliko godina i radila kao lektorka za makedonski jezik i književnost. Predavala je svetsku književnost na Univerzitetu u Novoj Gorici, a sada živi kao slobodni umetnik i prevoditeljka slovenačke i rumunske književnosti u Ljubljani. Objavila je šest pesničkih zbirki. Dobitnica je nemačke nagrade za poeziju „Hubert Burda“ i rumunskih pesničkih nagrada „Poesis“ i „Todor Argezi“. Njeni romani Skrivena kamera (2004) i Rezervni život (2012) dobili su nagradu Društva pisaca Makedonije za najbolje prozne knjige, a Rezervni život i nagradu za književnost Evropske unije (2013). Objavila je i roman No-ui (2016).
MG43