Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-7448-158-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Antunes, António Lobo, 1942- = Antuneš, Antonio Lobo, 1942-
Naslov Iza božjih leđa / Antonio Lobo Antuneš ; prevela sa portugalskog Tatjana Conić
Jedinstveni naslov Os cus de Judas. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2002
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 2002 (Beograd : Bogdanović)
Fizički opis 135 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Conić, Tatjana
Nešković, Jasmina
Zbirka ǂBiblioteka ǂMaštarije / [Paideia]
(broš.)
Napomene Prevod dela: Os cus de Judas / Antonio Lobo Antunes
Tiraž 2.000
Str. 133-135: Beleška o piscu i delu / Jasmina Nešković
Na kor. autorova slika i beleška o njemu.

Antunešov junak, povratnik iz kolonijalnog rata, takođe lekar, i piščev vršnjak, svedoči o vlastitom, ali i kolektivnom iskustvu čitave jedne generacije od blizu milion i po ljudi koji su upotrebljeni kao statisti u krvavoj drami istinskog „živog teatra“ čiji su scenaristi i reditelji ostali daleko od poprišta tragičnih dešavanja. To svojevrsno svedočanstvo (i svedočenje) glavnog junaka ne doživljavamo kao spontano izlaganje koje nastaje u trenutku pripovedanja, već kao visoko stilizovanu, prethodno uobličenu i zaokruženu priču, koju je pripovedač odavno ispričao samom sebi i sad je opsesivno ponavlja, s namerom da sebe kazni a drugima uskrati pravo na zaborav. U čemu je krivica Antunešovog junaka i za šta on sebe optužuje? Iako je u rat otišao „po sili zakona“ i mimo svoje volje, a uz to još i u svojstvu lekara a ne običnog vojnika, on unapred i principijelno odbacuje ulogu „nevine žrtve“, smatrajući da i samo pristajanje podrazumeva saučestvovanje i da je mirenje sa zlom, bez obzira na svu indignaciju, takođe zlo.

Antonio Lobo Antuneš rođen je 1942. godine u Lisabonu. Studirao je medicinu i specijalizovao psihijatriju. Mobilisan je 1970. godine da bi služio kao vojni lekar u ratu u Angoli. Ostavivši tada trudnu suprugu za sobom, provodi na frontu dvadeset i sedam meseci, od 1971. do 1973. godine. Tamo upoznaje Ernešta Mela Antuneša (1933–1999), jednog od arhitekata Revolucije karanfila 1974, i autora nekih od najvažnijih političkih dokumenata Pokreta oružanih snaga koji je izveo revoluciju.
Ovi događaji ostavili su trag na književnu putanju autora: užas i besmisao kolonijalnog rata, kao i izneverena revolucija, teme su kojima se često vraća. Prve romane objavio je na izmaku sedamdesetih godina dvadesetog veka, a sredinom osamdesetih napušta karijeru lekara i posvećuje se isključivo pisanju. Jedan od njegovih ranih romana, Iza Božjih leđa, dostupan je i u prevodu na srpski.
Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, među kojima su najvažnije: Velika nagrada za roman i novelu Portugalskog društva pisaca 1985. godine, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost 2000, Nagrada Latinske unije 2003, Nagrada „Jerusalim` 2005, Nagrada „Kamoiš` 2007, Nagrada „Huan Rulfo`, 2008, Međunarodna nagrada „Nonino`, 2014. Više puta je nominovan za Nobelovu nagradu.
Roman Priručnik za inkvizitore (Geopoetika, 2016) u Francuskoj je nagrađen Nagradom za najbolji strani roman (Prix du Meilleur livre étranger), čiji su prethodni dobitnici i Kaneti, Asturijas, Kazancakis, Muzil, Darel, Kavabata, Gras, Singer, Apdajk, Markes, Šulc, Sabato, Ljosa, Ruždi, Rot, Pamuk…
U Portugaliji Lobo Antuneš je proglašen vitezom Velikog krsta reda Svetog Jakova od mača, a u Francuskoj je odlikovan Ordenom komandanta reda umetnosti i književnosti.
MG55 (N)