Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-07-00372-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano!

Autor - osoba Turnije, Mišel, 1924-2016
Naslov Kralj Vilovnjak / Mišel Turnije ; preveli s francuskog Svetlana i Franjo Termačić
Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1988 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 378 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Termačić, Svetlana
Termačić, Franjo
Zbirka ǂBiblioteka ǂProsveta ; 53
(broš.)
Napomene Prevod dela: Le Roi des Aulnes / Michel Tournier
Pogovor / Franjo Termačić: str. 367-[379].
Tiraž 5.000.
Predmetne odrednice Turnije, Mišel, 1924-2016 -- `Kralj Vilovnjak`

Filozof po obrazovanju, plodan književni kritičar, naročito u oblasti francuske i nemačke književnosti, strastan praktičar i estetičar fotografije, za roman Kralj vilovnjaka 1970. godine dobija Gonkurovu nagradu. Mišel Turnije sam kaže da inspiracije i teme crpi iz metafizike. Da bi dotakao smisao, Turnijeov junak mora da se odčoveči, da odbaci sukcesivne slojeve koji ga uzdižu na „ono što gordo zvuči“, počev od morala, odnosno od onog što se u našem društvu smatra moralom, preko duhovnih i fizičkih potreba i zadovoljavanja tih potreba, do „normalnog“ ljudskog življenja seksualnosti.

Postoje pisci koji brzo uđu u modu i još brže iz nje izađu. Oni što ostanu su veliki pisci, a Mišel Turnije je svakako jedan od njih. Povratak Turnijea u ovdašnje knjižare i to sa jednim od njegovih najboljih romana govori kako o dobrom ukusu tako i o sluhu ovog izdavača za one pisce koji suštinski korespondiraju sa ovim vremenom. Kralj vilovnjak je ispisan na jezovitom fonu slavne Geteove istoimene pesme na koju je Šubert komponovao muziku, s tim da je Turnijeova kompozicija o modernom Bauku po imenu Abel Tifož smeštena u kontekst Drugog svetskog rata. Kao što u ostalim knjigama koristi motive Robinzona Krusoa ili biblijskih priča o Mojsiju ili Tri sveta kralja, Turnije u Vilovnjaku preuzima matricu opšte poznatog mita, da bi kroz nju izrazio sopstveno poetsko viđenje sveta i vremena, čime ove arhetipske slike osvežava i čini ih iznova novim i aktuelnim.


Mišel Turnije (Pariz 19. decembar 1924 – Šoazel 18. januar 2016) bio je francuski pisac. Dobitnik je nagrada kao što su Velika nagrada za roman Francuske akademije 1967. godine za roman Petko ili limbovi Pacifika i Gonkurovu nagradu za Kralja Vilovnjaka 1970. godine. Njegova inspiracija uključivala je tradicionalnu nemačku kulturu, katoličanstvo i filozofije Gastona Bachelarda-a. Stanovao je u Šoazelu i bio član Akademie Gonkur. Njegova autobiografija prevedena je i objavljena kao Duh vetra (The Wind Spirit, Beacon Press, 1988). Bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.
Turnije je rođen u Francuskoj od roditelja koji su se upoznali na Sorboni tokom studija nemačkog jezika, a mladost je proveo u Sen Žermen an Leu. Nemački je naučio rano, boraveći svakog leta u Nemačkoj. Studirao je filozofiju na Sorboni i na univerzitetu u Tibingenu i pohađao kurs filozofa Morisa de Gandilaka. Želeo je da predaje filozofiju u srednjoj školi, ali, kao i njegov otac, nije uspeo da dobije francusku agregaciju (takmičarski ispit za državnu službu u francuskom sistemu javnog obrazovanja) .
Turnije se pridružio Radio France-u kao novinar i prevodilac i vodio L`heure de la culture française. Godine 1954. radio je u reklami za Evropu 1 . Takođe je sarađivao za novinama Le Monde i Le Figaro. Od 1958. do 1968. godine, Turnije je bio glavni urednik francuske izdavačke kuće Plon. Godine 1967. Turnije je objavio svoju prvu knjigu, Petko ili limbovi Pacifika, prepričavanje Robinzona Krusoa Daniela Defoa, za koju je nagrađen Velikom nagradom za roman Francuske akademije.
Suosnivač je, 1970. godine, sa fotografom Lisijenom Klergom (Lucien Clergue) i istoričarem Žan-Morisom Ruketom (Jean-Maurice Rouquette), godišnjeg festivala fotografije Rencontres d`Arles-a. U isto vreme napravio je za televiziju pedeset izdanja mesečnog programa Chambre noire, posvećenih fotografiji, uz intervjuisanje fotografa za svaki program.
Turnije je umro 18. januara 2016. u Šoazelu u Francuskoj u 91. godini.

Odabrani radovi
Vendredi ou les Limbes du Pacifique (Friday) (1967) - Grand Prix du roman de l`Académie française
Le Roi des aulnes (1970) (The Erl-King translated 1972 by Barbara Bray, a.k.a. The Ogre)
Le Roi des aulnes je napravljen film 1996. godine Der Unhold (The Ogre), u režiji Volker Schlöndorff-a i takođe je prilagođen za scenu Tom Perrin 2002. godine.

Les Météores (Blizanci, 1975)
Le Vent Paraclet (Duh vetra, 1977)
Vendredi ou la Vie sauvage (Petko i Robinson, 1977)
Le Coq de bruyère (Fetišist i druge priče, 1978)
Gaspard, Melchior et Balthazar (Četiri mudraca, 1980)
Le Vol du vampire (1981)
Gilles et Jeanne (Gilles and Jeanne, 1983)
La Goutte d`or ( Zlatna kapljica, 1986)
Petites Proses (1986)
Le Medianoche amoureux (The Midnight Love Feast, 1989)
La Couleuvrine (1994)
Le Miroir des idées (Ogledalo ideja, 1994)
Eléazar ou la Source et le Buisson (Eleazar, Izlazak na zapad, 1996)
Časopis ektime (2002)
MG55 (N)