ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Knjaževac!

Dereta, 1997.
Prvo izdanje, retko!
Vicešampion Ninove nagrade 1997.
Bibliotečki primerak, ali izuzetno očuvan, s tim što je sama štampa vrlo lošeg kvaliteta, tako da se lako razlistava, te treba jako pažljivo rukovati s knjigom.

Književnici koji su postali književni likovi, književnost koja više nije druga strana stvarnosti već stvarnost po sebi!

Da, bila su to teška vremena. Srbija bez romana. Romani bez Srbije. A poslednji čas da se to popravi. Jer, stizali su zloslutni glasi sa trulog zapada: kraj romana se bliži. To se moralo – mislio je Disident – sprečiti po svaku cenu.

Prvi tom manično-paranoične istorije srpske književnosti – kao i naslovna luda melodija, oscilira u misterioznim ubistvima, ratu, sunovratu smisla... Pisci žive svoju književnost a „očevi nacije“ podgrevaju veru da se sve prvo dešava u književnosti, pre nego što se desi u stvarnosti. Krojeći granice nekih budućih imaginarnih zemalja, kao vlasnici i baštinici prošlosti, oni pokušavaju da izmene budućnost iako ona – a to znaju samo pravi posvećenici i pisac ove knjige – više ne postoji. I dok traje putovanje između fiktivnih gradova i stvarnih književnih dela, mrtvi ne žele da budu u svojoj smrti a živi beže iz života, romanom krstare u crnom mercedesu četiri obućara-mistika koji privode zabludele ovčice pravdi i istini Božjoj.

Ako je jedna od osnovnih poetičkih osobenosti moderne književnosti da provocira ustaljen sistem vrednosti, onda ova knjiga unutar svoje manično-paranoične melodije dovodi u pitanje samo postojanje, locirajući „nedodirljive“ nacionalne mitove i njihove posvećenike u crnohumornu perspektivu bliske prošlosti ali i još uvek aktuelne stvarnosti.

Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), romansijer, pripovedač i dramski pisac. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je mnogih srpskih i međunarodnih književnih nagrada. Bio je ambasador Srbije na Kipru 2001–2005. godine.

Objavio je:

– knjige priča: „Priče u nestajanju“ (1982), „Peking by Night“ (1985), „Izgubljen u samoposluzi“ (2008) i „Majmunoopisanije“ (2008); „Očaj od nane“ (2016);

– romane i novele: „Kinesko pismo“ (1985), „Fama o biciklistima“ (1987), „Na Gralovom tragu“ (1990), „Napuklo ogledalo“ (1986), „Mongolski bedeker“ (1992, Nolitova nagrada), „De Bello Civili“ (1993), „Looney Tunes“ (1997), „Sveta mast“ (1998), „Ukleta zemlja“ (1995), „Kratkodnevica“ (2000), „Džon B. Malkovič“ (2001), „Srce zemlje“ (2003), „Fantomski bol“ (2005), „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006), „Dnevnik Marte Koen“ (2008), „Fundamentalizam debiliteta“ (2009), „Tajna istorija Bajine Bašte“ (2010), „Početak bune protiv dahija“ (2010), „Mein Kampf“ (2011), „Dugovečnost“ (2012), „Gnusoba“ (2013), „Anđeo atentata“ (2015) i „Andrićeva lestvica užasa“ (2016);

– drame: „Bumerang“, „Oksimoron“ (2001) i „Nova Stradija“ (2009);

– knjige eseja: „Na ivici“ (1987), „Tamna strana Meseca“ (1992), „Drvo istorije“ (1995), „Virtuelna kabala“ (1996), „Vučji brlog“ (1998), „Pušači crvenog bana“ (2017), „Atlas pseudomitogije“ (2019);

– prepisku: sa Miljenkom Jergovićem „Tušta i tma“ (2014) i „Drugi krug“ (2015).

Laguna je, počev od 2009, objavila nova izdanja romana „Fama o biciklistima“, „Ukleta zemlja“, „Looney Tunes“, „Sveta mast“, „Napuklo ogledalo“, „Mongolski bedeker“ i „Srce zemlje“.

Dvostruki je dobitnik je Ninove nagrade za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ i „Kontraendorfin“; nagrade „Isidora Sekulić“ i nagrade Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ za roman „Anđeo atentata“ i prvi je dobitnik stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ za rukopis u nastajanju. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.