ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Agora, 2012.
Tvrd povez, prošivena.

TAJ STRAŠNI UKUS BROZ-GENERACIJE
Svojevremeno hvaljen i osporavan, roman Hleb i strah, sada, nakon dve decenije, pokazuje se kao
nezaobilazan orijentir za razumevanje Brozovih olovnih decenija u Srbiji, ali i kao jedan od najblistavijih
primera književno uspešnog spoja postmodernih i tradicionalnih strategija pripovedanja.
„Hleb i strah i jeste neka vrsta sinteze Savićevih ranijih knjiga, ali ne kao ponavljanje već iskazanog, već
po ispisivanju novih, trajnijih iskušenja ljudskih sudbina.` – Vuk Krnjević, Književna reč
„Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u
bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.` – Mihajlo Pantić

Milisav Savić (Vlasovo, 15. april 1945) srpski je prozni pisac, književni istoričar i prevodilac.
Biografija

Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“. U braku je sa našom proslavljenom glumicom Aleksandrom Nikolić, sa kojom ima sina Strahinju, takođe ima i ćerku Mirjanu Savić Udovičić iz prethodnog braka.

Bio je urednik „Studenta“ (1968—70) i „Mladosti“ (1970—72), glavni i odgovorni urednik „Književni reči“ (1972—1977) i „Književnih novina“ (1980—82). U izdavačkom preduzeću „Prosveta“ radio je od 1983. do 2004. godine, najpre kao glavni i odgovorni urednik a potom kao direktor. Bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000-2001. Obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine. Bio je i predavač srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Londonskom univerzitetu (1987/88), Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju (Albani, 1985/87), Univerzitetu u Firenci (1990/92) i Univerzitetu u Lođu (1999/2000). Od 2010. godine do 2014. godine bio je redovni profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru.

Član je Srpskog književnog društva.[1]

Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996).
Nagrade

Nagrada lista „Mladost”, za knjigu priča Bugarska barka, 1970.
Nagrada lista „Mladost”, za roman Ljubavi Andrije Kurandića, 1973.
Andrićeva nagrada, za knjigu priča Ujak naše varoši, 1977.
Ninova nagrada, za roman Hleb i strah, 1991; vratio je 1992.
Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, za roman Ožiljci tišine, 1997.
Nagrada Prosvetinog Antiratnog sajma knjiga, za roman Ožiljci tišine, 1999.
Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu Rimski dnevnik, priče i jedan roman, 2009.
Nagrada „Laza Kostić”, za roman Princ i serbski spisatelj, 2009.
Nagrada „Ramonda serbika”, 2010.
Nagrada „Stefan Prvovenčani”, 2011.
Nagrada „Veljkova golubica”, 2012.
Nagrada „Milovan Vidaković”, 2014.
Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014.
Nagrada „Grigorije Božović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014.
Nagrada „Vidovdanski vitez”, 2015.[2]
Nagrada Vukove zadužbine, za roman La Sans Pareille, 2015.[3]
Nagrada „Meša Selimović”, za roman La Sans Pareille, za 2015.
Nagrada „Borisav Stanković”, za roman La Sans Pareille, 2016.
Kočićeva nagrada, za roman La Sans Pareille, 2016.
Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za roman La Sans Pareille, 2016.[4]
Nagrada „Dejan Medaković”, za knjigu Epska Srbija, 2017.
Nagrada „Tronoški rodoslov”, 2018.
Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević”, 2019.[5]
Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2020.

Dela
Knjige pripovedaka

„Bugarska baraka“ (1969); Jubilarno izdanje sa komentarima i prilozima za istoriju i poetiku crne proze (2019)[6]
„Mladići iz Raške“ (1977)
„Ujak naše varoši“ (1977)

Romani

„Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972)
„Topola na terasi“ (1985)
„Ćup komitskog vojvode“ (1990)
„Hleb i strah“ (1991)
„Ožiljci tišine“ (1996)
„Princ i serbski spisatelj“ (2008)
„Čvarčić“ (2010)
„La sans pareille“ (2015)
„La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017)
„Doktora Valentina Trubara i sestre mu Valentine povest čudnovatih događaja u Srbiji“ (2018)
Pepeo, pena, šapat (2020)

Druga dela

Književno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985)
„Sećanje i rat“ (2009)
„Dolina srpskih kraljeva“, dvojezično izdanje (2014)
`Epska Srbija` (2017)
Bandit i profesor, intervjui Milisava Savića, izbor i predgovor dr Ana Stišović Milovanović (2020)

Multižanrovske knjige

„Fusnota“ (1994)
„30 plus 18“ (2005)
„Rimski dnevnik, priče i jedan roman“ (2008)
„Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013)
„Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015)
„Od Čampar bara do kasine Valadije“ (2018)