Život bi defnitivno bio prijatniji ako izaberete da se koncentrišete na pozitivno, a ne na negativno. Kada je Kasio prvi put upoznao svoju verenicu, nazvala ga je „gospodine”. Nakon što je izgubio suprugu, Kasio je ostao sa dvoje male dece i brinuo se o njima dok je pokušavao da uspostavi svoju vladavinu u Filadelfji. Sada mu treba majka za njegovu decu i neko ko bi mogao noću da greje njegov krevet. Ali u svetu koji je tradicionalan poput njegovog, biranje žene je dužnost, ne zadovoljstvo. Pravila se moraju pratiti. Tradicija se mora poštovati. Tako on završava sa ženom – devojkom – jedva punoletnom. Ona možda nije ono što njemu i njegovoj deci treba, ali je ljupka i slatko iskušenje kojem on ne može da odoli. Đulija je oduvek znala da će se udati za čoveka kojeg njen otac izabere za nju, ali nije očekivala da će je dati nekome toliko starijem. Iznenada, ona bi trebalo da bude majka dvoje male dece iako nikada ranije nije ni držala bebu. Đulija brzo shvata da Kasio nije zainteresovan za ravnopravnu vezu. Majka ju je upozorila da moćni ljudi poput Kasija ne trpe bezobrazluk. Umorna od toga da se prema njoj ophode kao prema dadilji i neupućenoj mladoj nevesti, Đulija odlučuje da se bori za svoju verziju srećne porodice.