Kao što sam naslov nagoveštava, ova zanimljiva knjiga predstavlja Andrićev pogled iz tamnice uprt u nadu i neizvesnost, u lelujavi tračak svetlosti koji uznika ohrabruje i snaži dok sve drugo preti i onespokojava. Nadahnuta snažnim ličnim iskustvom tamnovanja po austrougarskim kazamatima i živim sećanjem na memljivi zadah zatvorske ćelije, Andrićeva tamnička proza slika je vlastitih doživljaja i nespokoja koje pisac vešto pripisuje svojim junacima. Preslikavši doživljene tamničke kadrove u fiktivnu ravan, Andrić im uliva snažnu dokumentarnu snagu, budući da na osnovu njih možemo delimično rekonstruisati i detalje iz piščeve mladalačke biografije.