Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-7804-240-9
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano! Retko u ponudi.

Autor - osoba Díaz, Junot, 1968-
Naslov Kratki i čudesni život Oskara Vaa / Džuno Dijaz ; prevela sa engleskog Mina Ilić
Jedinstveni naslov ǂThe ǂBrief Wondrous Life of Oscar Wao. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2009
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Mono i Manjana, 2009 (Lazarevac : Elvod-print)
Fizički opis 267 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Ilić, Mina
(broš.)
Napomene Prevod dela: The Brief Wondrous Life of Oscar Wao / Junot Díaz
Napomena prevodioca: str. 267.

Dobitnik Pulicerove nagrade za 2008. godinu upoznaće vas sa Oskarom de Lionom – bucmastim tinejdžerom, knjiškim moljcem, koga svi smatraju za čudaka dok su njegove jedine želje da postane dominikanski Tolkin i pronađe pravu ljubav... Čas urnebesno smešna, čas potresna, od prve do poslednje stranice dirljivo ljudski topla, priču o Kratkom i čudesnom životu Oskara Vaa, između ostalog, čini i pripovest o izgubljenom identitetu, bremenu porodičnog nasleđa, zamkama američkog ana, istrajnosti i neuništivosti naše potrebe za ljubavlju. Igrajući se odlomcima i asocijacijama na književnost, muziku, filmove, stripove – sve elemente savremene kulture – Dijaz obuhvata nekoliko decenija istorije, prikazujući istovremeno bogato dominikansko nasleđe i savremeni melpoting pod uticajem američke kulture. Glavni junak ove priče beskrajno se razlikuje od svih nas, ali nosi deliće svih naših nesigurnosti i traganja. Bucmasti tinejdžer, knjiški moljac, koga svi smatraju za čudaka, živi za trenutak kad će postati dominikanski Tolkin i pronaći pravu ljubav. Stvarnost međutim ima svoje namere s njim...

„Čudesan roman čiju je originalnost možda jedino moguće opisati kao spoj Marija Vargasa Ljose, Zvezdanih staza, Dejvida Fostera Valasa i Kanije Vesta... Delo s kojim Dijaz postaje jedan od najoriginalnijih i najzavodljivijih glasova savremene američke književnosti.“ – Mičiko Kakatuni, Njujork tajms

„Neverovatna knjiga....“ – Dženifer Riz, Entertejment vikli

„Ovo je saga o jednoj doseljeničkoj porodici za one koji inače nikada ne čitaju sage o doseljeničkim porodicama.“ – Lev Grosman, Tajm
Kratki i čudesni život Oskara Vaa – Džuno Dijaz
Postoje knjige koje je nemoguće odrediti do kraja i klasifikovati. U njihovom slučaju zaludno je insistiranje na stavljanju u određenu žanrovsku kategoriju, ništa pametnije nije ni tranžiranje fabule, ne pomaže čak ni analiza likova, vremenskog konteksta i literarnih uticaja. Sve se to ipak može uraditi, i radi se, samo što rezultat izostaje. One najjednostavnije rečeno izmiču iz stega jednosmernih i još češće jednoznačnih karakterizacija. Te knjige su izuzetno retke, toliko retke da je na njihovu pojavu potrebno čekati decenije, pa možda i ceo jedan vek. Jedno takvo delo ugledalo je svetlost dana 1922. godine. Preko dvadeset hiljada sati, po autorovom priznanju, utrošeno je na njegovo pisanje. U sebi sadrži preko trideset hiljada različitih reči i osamnaest poglavlja, napisanih u isto tako različitim stilovima (počevši od monologa, dijaloga, filozofskog i dramskog teksta, pa sve do halucinacija) i posvećenih određenoj grani umetnosti ili nauke (književnost, muzika, ekonomija, politika, medicina). To delo je najveći roman dvadesetog veka – „Uliks“ Džejms Džojsa. Ostavimo li po strani stilske invencije, ako je to uopšte moguće, ono zbog čega je ovaj roman toliko značajan jeste život koji vri iz njega. Žak Derida je tokom jednog predavanja ustvrdio da čitalac prilikom susreta sa „Uliksom“ ne ulazi samo u Džojsov svet, već je i prinuđen da svoj svet meri sa njegovim. A on je toliko bogat da naše uspomene nikada neće moći da se približe Džojsovim. Naravno da je Džojs imao bezbroj sledbenika. Od Virdžinije Vulf koja prezirući Džojsovu „niskost“ ipak koristi njegov tok svesti, preko Foknera, Salmana Ruždija, Kormaka Makartija, pa sve do našeg Danila Kiša. Pojavljivala su se i dela koja u sebi nose svojevrsnu sličnost sa Džojsovim delom, dovoljno je pomenuti samo Koluma Mekena. Ipak tu količinu života koju „Uliks“ nosi u sebi niko do sada nije uspeo da dosegne. Sve dok se nije pojavio prvi roman Džuna Dijaza.
Radnja romana „Kratki i čudesni život Oskara Vaa“ smeštena je u dva sveta i u nekoliko vremenskih dimenzija. Glavni lik, pomenut u naslovu, gojazni je tinejdžer dominikanskog porekla koji svoje prve godine zrelosti proživljava u njujorškom kvartu Nju Džerzi. Zbog svog grotesknog fizičkog izgleda Oskar je kako to obično biva osuđen na samovanje i potpuni neuspeh na ljubavnom planu. Utehu mu predstavljaju stripovi i naučno-fantastična književna dela, koja i sam počinje da piše. Oskar je moglo bi se reći tipičan „gik“. Ali nije baš tako, zato što Oskara i njegovu porodicu prati čuveno dominikansko prokletstvo fuku. Prateći uporedo sa Oskarovom sudbinom i životne priče njegove nepokorne majke i seste, ali i babe i dede, Džuno Dijaz slika užasavajući svet Dominikanske republike za vreme vladavine diktatora Truhilja. Bolna dominikanska prošlost stići će do Njujorka i u potpunosti promeniti Oskarov život.
Napisana iz ugla neposrednog posmatrača, poprilično ambivalentno nastrojenog, sudbina Oskara Vaa čas je predmet neutralne hronološke naracije, čas direktne emotivne uključenosti. Ironijski otklon se često pretvara u empatično solidarisanje sa nezgodama nespretnog debeljka, ali i obrnuto. Blistava je to mešavina briljantnog akademskog stila sa živim jezikom ulice. Prepun aluzija na popularnu kulturu (beskrajne reference na stripove, knjige i filmove), ovaj roman ništa manje ne zaostaje ni u političkim analizima. Intenzivno korišćenje fusnota, kao sredstva da se priča razgrana i odvede na potpuno drugi kolosek, još su samo jedna Dijazova invencija. Dodajte tome još i kombinaciju engleskih i španskih reči (kritičari su je nazvali spengliš), i tek tad ćete moći da shvatite stilsko bogatstvo ovog romana. Pravi galimatijas, moglo bi se reći, ali tako savršeno izveden da se svaki deo haotične slagalice sastavlja u izuzetnu celinu, sasvim sigurno dosad neviđenu u literaturi dvadeset i prvog veka.
Džuno Dijaz je rođen u Santa Domingu, glavnom gradu Dominikanske republike. Kao dete se sa ocem seli u Njujork. Od detinjstva je predani čitalac žanrovske literature, koja će mu kasnije poslužiti kao velika inspiracija. Pohađa studije književnosti i kreativnog pisanja, gde mu je predavala nobelovka Toni Morison. Godine 1996. objavljuje zbirku priča „Daviti“, koja postaje nacionalni bestseler i zadobija niz priznanja. Sledi roman „Kratki i čudesni život Oskara Vaa“ (2007) i zbirka priča „Ovako je gubiš“ (2012). Predani je borac za prava dominikanskih emigranata u SAD, ali i veliki kritičar dominikanskih vlasti. Predaje kreativno pisanje na čuvenom Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MIT). Osim „Kratkog i čudesnog života Oskara Vaa“, na srpskom je objavljena samo jedna njegova priča u zborniku „Otkačene priče Latinske Amerike“.
Pojava „Kratkog i čudesnog života Oskara Vaa“ bila je pravi književni zemljotres. Toliki da je jedan roman-prvenac ovenčan sa dva najveća američka književna priznanja – Pulicerovom i Nacionalnom nagradom udruženja književnih kritičara. Pisan punih jedanaest godina, ovaj roman postao je moderni klasik i delo koje je od strane velikog broja književnih kritičara proglašeno za najznačajniju knjigu dvadeset i prvog veka. U čemu je tajna? Koristeći neverovatnu lepezu različitih književnih tehnika sjedinjenih sa besprekornim stilom, Džuno Dijaz je napisao maestralan roman. Još važnije, njegovo delo (uostalom kao i Džojsovo) ne staje samo na stilu. Proizašlo iz samoga života, ono ga prevazilazi i postaje zaseban entitet. Nešto toliko veliko da svojom emotivnom, stilskom i čistom ljudskom veličinom izmiče svakoj karakterizaciji i eventualnom tumačenju. Roman o sudbini štrebera koji sanja da postane dominikanski Tolkin, ustoličio je velikog pisca – dominikanskog Džojsa, i postao prvi klasik veka u kojem živimo.
KC (N)