Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nolit, 1969
150 str.
Kolekcija Metamorfoze
ODLIČNO OČUVANO

Migel Anhel Asturijas (šp. Miguel Angel Asturias; Gvatemala, 10. oktobar 1899 – Madrid, 9. jun 1974), bio je gvatemalski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1967. godine.
Romanopisac i pripovedač magičnog realizma, bio je pod uticajem nadrealizma. Međutim, ubrzo pokazuje veliko interesovanje za indijansku mitologiju, sopstvenu domovinu, život seljaka pod kolonijalnim jarmom, što se može videti još u samim naslovima njegovih dela.
Rođen je u doba diktature Estrade Kabrere (šp. Estrada Cabrera), u čije vreme u Gvatemalu dolazi kompanija Junajted frut kompani (engl. United Fruit Company). Bio je svedok progona, čak i u sopstvenoj porodici, što je ostavilo dubok i neizbrisiv trag koji se ogleda od samog početka njegove književne karijere u averziji prema apsolutnoj moći.
Studirao je na Sorboni, u Parizu, stare religije američkog kontinenta. Pod uticajem tih studija, kao i sopstvenih istraživanja Popol Vuha (šp. Popol Vuh), svete knjiga Maja Kiče, 1930. godine napisao je Gvatemalske legende (šp. Leyendas de Guatemala), delo koje rekonstruiše život i kulturu Maja.
U toku svog prvog boravka u Parizu, počinje da piše roman Gospodin predsednik (engl. El señor presidente) na osnovu jedne kratke priče pod naslovom „Politički prosjaci“ (šp. Los mendigos políticos) koju nikad nije objavio i koja je bila direktna aluzija na to doba diktature.
Kada se vratio u Gvatemalu, druga diktatura, diktatura Horhea Ubika (šp. Jorge Ubico) utiče na Asturijasovo književno delo koje je jedno vreme isključivo lirske prirode. Iz tog perioda su „Emulo Lipolidon“ šp. Emulo Lipolidón; 1935), „Soneti“ (šp. Sonetos; 1937), i drugi.
Odlazi u Meksiko, gde konačno 1946. godine objavljuje roman „Gospodin predsednik“, oštar napad na sve vrste američkih „kaudiljizama“.
Odlazi u Buenos Ajres gde započinje diplomatsku karijeru. Godine 1951. objavljuje Jak vetar (šp. Viento fuerte), prvi roman u „Trilogiji banana“ (šp. trilogía bananera), romanima u kojima obrađuje bespoštednu eksploataciju Indijanaca i gvatemalskih prirodnih bogatstava kompanije Junajtid Fruts. Sledeće godine objavljuje roman Ljudi od kukuruza (šp. Hombres de maíz) (1952). Drugi deo trilogije, Zeleni papa, objavljen je 1954. godine. Godine 1960. objavljuje i treći deo ove trilogije, „Oči pokojnika“ (šp. Los ojos de los enterrados).
Dolaskom na vlast pukovnika Hakoba Arbensa dolazi do političke promene u Gvatemali. Pukovnik nacionalizuje zemlju koja je pripadala severnoameričkoj kompaniji Junajtid Fruts. Međutim, Arbens će ubrzo biti zbačen s vlasti o čemu će Asturijas pisati u „Vikendu u Gvatemali“ (šp. Week-end en Guatemala; 1956).
Slede godine izgnanstva od kojih neke provodi u Buenos Ajresu radeći kao novinar. Posle rehabilitacije 1960. godine, radio je u različitim zemljama kao ambasador.
Dela
Vredi napomenuti neka od najvažnijih dela Migela Anhela Asturijasa:
Gvatemalske legende (šp. Leyendas de Guatemala, 1930.)
Gospodin predsednik (šp. El señor Presidente, 1946.)
Ljudi od kukuruza (šp. Hombres de maíz, 1949.)
Jak vetar (šp. Viento fuerte, 1950.)
Zeleni papa (šp. El Papa verde, 1954.)
Vikend u Gvatemali (šp. Week-end en Guatemala, 1956.)
Oči pokojnika (šp. Los ojos de los enterrados, 1960.)
Nečija mulatkinja šp. Mulata de tal, 1963.)
Priče i legende (šp. Cuentos y leyendas, 1965.)
Ogledalo Lide Sal (šp. El espejo de Lida Sal, 1967.)
Amerika, bajka nad bajkama (šp. América, fábula de fábulas, 1972.)