Godina izdanja: 2018
ISBN: 978-86-6145-289-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Murakami, Haruki, 1949- = Murakami, Haruki, 1949-
Naslov Ubistvo Komtura. 1–2, Ideja se ukazuje / Metafora se kreće Haruki Murakami ; s japanskog prevela Nataša Tomić
Jedinstveni naslov Kishidancho goroshi. ǂDai ǂ1bu, ǂArawareru ǂidea hen. srpski jezik
Vrsta građe roman
URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2018
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Geopoetika, 2018 (Zemun : Birograf)
Fizički opis 414 str. ; 436 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Tomić, Nataša, 1968- = Tomić, Nataša, 1968-
Zbirka ǂEdicija ǂSvet proze / [Geopoetika, Beograd]
ISBN 978-86-6145-297-0 (broš.)
Napomene Prevod dela: Kishidancho goroshi. Dai 1 bu, Arawareru idea hen
Kishidancho goroshi. ǂDai ǂ2bu, Utsurou metafa hen
Tiraž 1.000
Na presavijenom delu kor. lista beleška o autoru.

„Ako imate želju da počnete da čitate Murakamijeva dela, najbolje krenite od ove knjige.` – Asahi šimbun

Već je u ovom prvom delu romana jasno da je Murakami u Ubistvu Komtura uspeo da objedini gotovo sve glavne i prepoznatljive osobenosti svog pisanja uz duboke, slojevite i dalekovide opservacije o savremenom svetu.
Glavni junak je slikar, portretista na glasu, koji se posle razvoda povlači u vikendicu svog druga čiji je otac poznati slikar starije generacije. Jednog dana na tavanu pronalazi skrivenu sliku „Ubistvo Komtura`, koja u tradicionalnom japanskom stilu prikazuje istoimenu scenu iz Mocartove opere Don Đovani. Njegov izolovan život u divljini biće od tog trenutka ispunjen brojnim misterijama, nesvakidašnjim susretima i čudesnim otkrićima.
Ovo je knjiga o vremenu – o naporu glavnog junaka da „dovede vreme na svoju stranu` u nameri da ono „postane njegov saveznik` – i o istini, odnosno o nemogućnosti da tragamo za istinom, jer je danas „istina predstava, a predstava je istina`. Možda ipak najznačajnije – ovo je knjiga o stvaranju i razumevanju umetničkog dela, o davanju i primanju, o razmeni. Pitanje za umetnike – Ima li umetničkog dela ako se „čuvamo u stvaranju`? A poruka za uživaoce umetnosti – „skrivena značenja i metafore ne treba objašnjavati rečima. Treba ih shvatiti`. Da dodamo – treba se prepustiti. To upravo traži od čitaoca ovaj roman.

„Murakamijev novi roman je opčinjavajući.` – Algemajne cajtung

U prvom delu romana glavni junak, slikar, tokom privremenog boravka u kući poznatog japanskog umetnika, na tavanu otkriva njegovu skrivenu sliku Srećom po čitaoce, napisala je i drugi roman „Ubistvo Komtura`, koja prikazuje istoimenu scenu iz opere Don Đovani. Time se pokreće nezaustavljivi sled misterioznih događaja koji će glavnog junaka u ovom drugom delu odvesti na neobično putovanje izvan granica realnosti, a čitaoca u neponovljivu, uzbudljivu avanturu.
Dok „slušamo` brojne muzičke numere i „isprobavamo` najrazličitije ukuse japanske kuhinje, pronalazimo i odgovore na pitanja o tome šta će ostati iza svakog od nas, da li i koliko naš život zavisi od naših odluka, odnosno u kojoj meri neki nepoznati ljudi i naizgled nama nebitna zbivanja mogu menjati njegov tok i nas same. Kroz prizmu pojmova vreme i kauzalnost autor piše o velikim istorijskim temama – sukobima naroda i ratovima, ali i donosi ličnu priču junaka koji prelazi težak put od Prošlog Ja do Sadašnjeg Ja, od Sveta metafora do Stvarnog sveta, od Ništavila do Postojanja, utičući na druge, ali otkrivajući na tom putu samog sebe, sopstvene istine i želje.
Ubistvo Komtura, svojevrstan omaž Velikom Getsbiju, kako je sam autor istakao, roman je o ljubavi, usamljenosti i umetnosti, čija je prepoznatljivo murakamijevska uloga da osvetljava „druge svetove`. Ovog puta on balansira na granici iracionalne stvarnosti i realističnih snova, jer se stvarnost – i ova naša i ona piščeva – otela kontroli pa realnije deluje ono što nam stiže iz snova.
Jasna Novakov Sibinović

Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih i svetskih pisaca, rođen je 1949. godine u Kjotu (Japan). Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada, među kojima su i nagrada „Franc Kafka`, nagrada za kratku prozu „Frenk O’Konor` – najznačajnija međunarodna nagrada ovog žanra, nagrada „Jerusalim` za slobodu pojedinca u društvu – najveće priznanje koje se u Izraelu dodeljuje stranim autorima, i danska književna nagrada „Hans Kristijan Andersen`. Do sada je objavio, među ostalim, romane: Fliper (1973), Slušaj pesmu vetra (1979), Potera za ovcom (1982), Okorela zemlja čuda i Kraj sveta (1985), Norveška šuma (1987), Igraj Igraj Igraj (1988), Južno od granice, zapadno od sunca (1992), Hronika ptice na navijanje (1994), Sputnik ljubav (1999), Kafka na obali mora (2002), Kad padne noć (2004), 1Q84 u tri toma (2009), Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća (2013) i Ubistvo Komtura (2017); knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993), Posle potresa (2000), Tokijske misterije (2005), Muškarci bez žene (2014) i Prvo lice jednine (2020); knjigu sećanja O čemu govorim kad govorim o trčanju (2007); knjigu eseja Pisac kao profesija (2015) i dokumentarističku knjigu Metro (1997/98). Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a angažovan je kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD.
MG107