ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2019
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Ljubica Stevanović
Izdavač: Srpska književna zadruga
Broj strana: 150
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Format: 18 cm

Ljubicu Stevanović je autorka koja oličava spoj modernog i tradicije. Svojom vrlo sažetom prozom ona je duboko uronjena u prošla vremena koja se direktno odražavaju na savremeni život. Tako je i u njenom novom romanu Đulijanin đerdan koji govori o porodici, o grehu, ali i savremenim prilikama gde su ljudi skloni korupciji i samozaboravu uprkos opomenama koje život daje.
U pogovoru knjige „Đulijanin đerdan“, Slavica Garonja je roman okarakterisala kao „predačku priču“, koja je inovirana krimilanističkim zapletom, uvođenjem savremenog konteksta, što je urodilo izvanrednim modernim romanom.

Odlomci iz intervjua vođenim sa Ljubicom Stevanović:

Iako, na prvi pogled, izgleda da je sve o životu već ispričano, sadržaji Vaših osam romana, koji su, uglavnom, okrenuti zavičajnom podneblju, topličkom kraju i dobrim delom se bave prošlošću, pokazuju da prošli život ima mnogo neistraženih sadržaja. Da li to znači da iz njega još mnogo toga može da se nauči?

Nama, srpskom narodu, oni koji nam ne misle dobro, često govore da ne treba da se okrećemo prošlosti, već da gledamo u budućnost. To nam, uglavnom, govore oni narodi koji ne bi mogli da se podiče svojom prošlošću.
Srpski narod ima tešku istoriju. Mnogo je bilo nasrtljivaca, zavojevača, okupatora, a sa naše strane odbrambenih ratova. Srbija nam je prekrivena obeležjima, spomenicima stradanja kakvih nema nigde u svetu; Ćele kula, Šumarice.
Mojoj slobodarskoj Toplici određena je surova odmazda bugarske soldateske u Prvom svetskom ratu, zbog Topličkog ustanka, jedine pobune u celoj Evropi. Odmazda je bila krvava, zločini jezivi, dotad nezabeleženi. Od tog pogroma, nikad se nije oporavila.
Svako ko je potomak tih nesrećnika, a to smo svi mi tamo rođeni, u svojim genima, nesveno, nosi sećanje, tugu, osećaj za pravdu. Zato je moja rodna Toplica meni neiscrpna inspiracija, skrovište, koje mi daje snagu i teme za pisanje.

Da li pre pisanja roman istražujete, pravite koncept ili samo krenete od neke ideje?

Kad počinjem novo delo, prvo odredim naslov a on u sebi nosi i temu. Njega postavim u centar radnje, kao što se prvo pobode stožer pa se oko njega dene stog sena. Onda oko njega razvijam radnju, otkrivam likove. Za svaki lik u glavi imam osnovne crte karaktera i šta želim pomoću njih da kažem.
Najvažnije mi je da knjigu završim onako kako sam je stvorila i zamislila u svojoj glavi. Ako se to dogodi, što nije uvek slučaj, onda osetim zadovoljenje što sam postigla cilj koji sam sebi postavila.

Kakvu poruku biste mogli uputiti mladima koji tek počinju da pišu?

Pisanje je stvaranje nečeg novog. Smatram da je tvorac sve nas sazdao sa nekim talentom, neke i sa više. Svako treba da spozna sebe, da otkrije taj dar, koji mu je Bog podario. Lično sam zahvalna Bogu na ovom daru i težim da ga podelim sa drugima.

Knjiga je praktično nova.