Pisac i slikar Momo Kapor dugo godina je proučavao mentalitet svojih sunarodnika. Knjiga Vodič kroz srpski mentalitet predstavlja esenciju tog literarnog istraživanja, koja na najbolji način obja-šnjava Srpski narod i njihov način života. Kao dugogodišnji kolumnista uglednog lista Politika i magazina JAT Revija, sastavio je najbolje i najzanimljivije tekstove za ovu knjigu, koja je bogato ilustrovana njegovim crtežima. Čitaoci knjige Vodič kroz srpski mentalitet če pronači i naučiti kroz samoiro-ničan i duhovit ton, koji je tako svojstven i za knjige Džordža Mikeša, Efraima Kišona i Art Buhvalda, šta Srbi vole a šta ne vole, kome se dive a koga preziru, šta vole da jedu i šta piju, kako provode svoje slobod-no vreme, o čemu sanjaju i u šta veruju; jednom rečju Vodič kroz srpski mentalitet je knjiga o onom šta čini Srbe iznutra. Iz knjige Vodič kroz srpski mentalitet "Naša zemlja je mala. Kada se na stonom globusu stavi kažiprst na nju, on pokrije i nju i nekoliko susednih, isto tako malih zemalja. AJi njena želja za svetom veća je od mnogih velikih zemalja, čak i kontinenata. Svet je više dolazio kod nas nego što smo mi išli u svet. Istina, svet je dolazio da nas pokori, neko na petsto godina, neko na četiri-pet, neko oružjem, neko uticajem, a neko tek da prođe. Ipak, želja za svetom bivala je sve jača i jača. Za moju generaciju prvi susret sa njim bio je u Italiji - našem prvom inostranstvu, tačnije, u prvom mestu iza granice tadašnje Jugoslavije, koje se zove Vila Opićina. Na potpuno praznom i čistom staničnom peronu, niko nije spavao na vrećama i koferima kao kod nas u doba socijalizma, i niko nije istrčavao iz voza da na staničnoj česmi napuni vodom svoju praznu flašu, samo je jedan tamnoputi čovečuljak u bes- prekornom belom sakou, sa crnom leptir mašnom, gurao kolica zatrpana zapadnjačkim blagostanjem. Bilo je na njima čuda neviđenih: čokolada sa lešnicima, sendviča sa šunkom i sirom, gomila mandarina i tuce boca mineralne vode ,,san pelegrino". Buljili smo u taj potrošački raj kroz prljavo-mutna stakla vagona Jugoslovenske državne železnice, ne smejući ni da pitamo prodavca koliko šta košta. Prve italijanske reči koje smo naučili bile su troppo caro (mnogo skupo). Iz godine u godinu, hrlili smo u inostranstvo i na Istok i na Zapad. Istok i Zapad bili su u stalnoj svađi. Toliko smo se navikli na svađu između njih da smo gotovo zaboravili na Sever i Jug. Ova podela sveta postala je svakodnevno opšte mesto i izgubila je skoro svaki smisao. Putovao sam na Zapad i otkrivao da uvek postoji nešto zapad- nije od njega. Bivao sam na Istoku - bilo je još istočnijih zemalja i naroda... Ali, gde je Istok? Gde je Zapad?" Format: 14x21 cm Broj strana: 318 Pismo: Latinica Povez knjige: mek