bila jednom jedna devojka lepa i ponosna brza i smejava sa dugom kosom i belim rukama i ta je devojka mislila ja sam najbolja i najlepša ovde nema nikoga za mene gde je taj koji je za mene jednom je dobila cveće devojka bacila je drugi put dobila je pesmu bacila je treći put dobila je prsten bacila je i jednog dana došao je vetar i vetar je tako zagrlio da nije mogla da diše i vetar joj je podigao suknju i vetar joj je podigao kosu i vetar je okrenuo i obrnuo i nije znala devojka šta se sa njom dešava i onda je nju vetar podigao i odneo daleko daleko više je nikad nisu videli ni mama ni tata ni bata ni seka postala je strašna vetrovita kraljica tamo u oblacima i jedino što je volela to su bila deca deca dole što trče i skaču deca što se smeju deca što ne plaču a sad spavaj Milena Marković