Godina izdanja: 2021
ISBN: 978-86-6457-372-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Barna, Laura, 1964- = Barna, Laura, 1964-
Naslov Sve moje sestre / Laura Barna
Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2021
Izdanje 1. Deretino izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dereta, 2021 (Beograd : Dereta)
Fizički opis 207 str. ; 21 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂSavremena srpska književnost / [Dereta, Beograd]
(broš.)
Napomene Tiraž 1.000
Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst
Na presavijenom delu kor. lista beleška o autorki.
Predmetne odrednice Petrović, Rastko, 1898-1949 -- U literaturi

Svako novo delo Laure Barne podizanje je uzbudljivog asocijativnog vrta, u kojem niču, rastu i ogledaju se biografije, ali i autorski citati i vertikalno konotirane fusnote. Takav je i roman Sve moje sestre, priča o jedinstvenom Rastku Petroviću. Ovaj vrt obrastao je poetičkim dokumentima daleko od narativne funkcionalnosti. One koja je od glavobolje, pada klavira, cijuka escajga ili hrastovog lista iza vlati kose mogla da stvori delo mudre čitkosti, koje nas, između ostalog, nagrađuje strasnom, kaleidoskopskom verzijom drhtanja kroz kalvarije i putopise, mudrost i epohe, intimu i fascinaciju, istoriju i geografiju, porodično i ekumensko, slovensko i evropsko...
U ovom romanu čitalac pronalazi svoju verziju suptilnog sižea, ali ne bi trebalo da hita za prioritetima... Jer tu su vesnici srpskog modernizma: Isidora Sekulić, Danica Marković, Miloš Crnjanski, Sibe Miličić, Beta Vukanović, Brana Petronijević, Sava Šumanović, Marko Ristić, Moša Pijade i mnogi drugi... Tu su i Nadežda, Zora i Milica, tri sestre u sazvežđu koje beletrističkim umećem prebogat monolog Rastka Petrovića – svedoka vaskolike porodične sudbine – osvetljava kroz iskušenja, bolove, simboliku albanske golgote, sjaj Pariza i juga Italije, ili šumove prapostojbine Afrike. Tu su i odjeci terazijskih koraka, romora i proglasa hotelmoskovskih senki iz Berlina, ratnih bolnica, galerija i vašingtonskih prozora s pogledom...
Život je nekom sestra, a nekom brat. Nekom reč, misao i stih, nekome boja, a nekome samo privid zebnje i brige. Kad sve zasvetli i progovori, tad postaje toplo porodično gnezdo. Kad ruka zadrhti, u cevčici kaleidoskopa pomere se, između onih vertikalnih ogledalaca, zrnca boje i života...

Laura Barna, pripovedač, prozni pisac, romansijer i esejista. Rođena je 6. februara 1964. Godine u Jazovu (Banat). Školovala se u Herceg Novom, Splitu i Beogradu. Od 1995. godine objavljuje priče, eseje, studije, likovne kritike i stručne radove iz istorije umetnosti u domaćoj i inostranoj književnoj periodici (preko 300 publikovanih radova). Priče, eseji, kao i likovne kritike zastupljeni su u domaćim i inostranim antologijama, zbornicima, almanasima i godišnjacima. Dobitnica je mnogih nacionalnih književnih nagrada. Njeni romani, priče i eseji prevođeni su na mađarski, slovački, poljski i engleski.
Objavljene knjige: Romani: Protovir (2003); Nevolje gospodina T. ili suteren (2005); Crno telo (2007, 2010); Moja poslednja glavobolja (2008, 2012); Četiri elementa (2009); Sanatorijum pod belim (2009); Đorđoneova kletva (2011); Pad klavira (2013); Crveni presek (2015); Jugo uvek okreće na buru (2018). Zbirke priča: Dijalog o kamenu (2008); Tamo neka zanimanja (2010); Muzej ne radi (2020). Knjiga eseja: Umetnost nema definiciju (2007). Član je Udruženja književnika Srbije. Živi u Beogradu.
MG75