Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-83275-06-X
Jezik: Srpski
Autor: Strani

JENS-MARTIN ERIKSEN

ZIMA U OSVIT - izveštaj

Prevod - Predrag Crnković

Izdavač - Alexandria Press, Beograd

Godina - 2002

159 strana

20 cm

Edicija - Biblioteka Roman

ISBN - 86-83275-06-X

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


`Jens Martin Eriksen, poznati danski pisac, autor je mnogih romana, zbirki priča i drama. Dobitnik je najznačajnijih književnih nagrada u Danskoj, uključujući i državnu nagradu za životno delo. Ipak, sebe ne vidi u okvirima nacionalne književnosti ili nacionalne tradicije. Kaće da `nijednu temu ne stavlja ni u kakav nacionalni kontekst`. Trenutno sa profesorom Univerziteta u Kopenhagenu i urednikom časopisa `Kritik` Frederikom Stjernfeltom priprema knjigu reportaža i intervjua iz Srbije i Bosne. Ovih dana, povodom objavljivanja romana `Zima u osvit`, u izdanju beogradske izdavačke kuće Alexandria Press, Jens Martin Eriksen je govorio o svojoj knjizi u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

`Zima u osvit`, jedna od najuspešnijih Eriksenovih knjiga, objavljena je 1997. godine i do sada je prevedena na francuski, nemački i holandski jezik, a u Švedskoj je po ovom romanu u toku snimanje filma. Reč je o uzbudljivoj ispovesti mladog studenta koga autor označava samo inicijalom Z. i za koga kaže da je kratko vreme proveo kao pripadnik jedne milicijske grupe `negde u Evropi`. Misleći da će odvajanje od svakodnevnog života trajati kratko, mladić ubrzo biva uvučen u ratne strahote i shvata da je zadatak njegovog odreda masovna likvidacija civila. Jedan običan i normalan čovek ulazi tako u središte zločina i tu počinje priča o okrutnosti, nasilju, o banalnosti zla...

Roman jeste inspirisan događajima koji su se dešavali 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije, ali pisac nije imao nameru da priču stavlja u bilo kakav politički kontekst. Knjiga nije nastala s idejom da otvara političke polemike: ko je protiv koga, ko je više ubijao. Kritičari smatraju da je reč o ozbiljnoj studiji o anatomiji nasilja, koja je na jedinstven način `povezana s aktuelnim istorijskim materijalom, kao i s uslovima koje taj materijal određuje. To je ne čini političkom raspravom, a ni knjigom o Bosni, već njenom sadržaju daje auru fascinantne neposrednosti`.

`Mene ne zanimaju politički, verski ili kulturološki razlozi ratnih zločina`, objašnjava Eriksen. `Pokušao sam da otkrijem šta je zaista realnost i zato kažem da ova knjiga počinje tamo gde se politika završava. Kako niko ne bi mogao da upotrebi knjigu u političke svrhe, koristio sam `tehniku anonimnosti`. Nema određenih imena ljudi ni mesta gde se radnja odvija, ne zna se u kom vremenu se sve odigrava. Knjiga pre svega ima za ideju prepoznavanje realnosti. Želeo sam da opišem tu realnost, da sve prikažem na jednom praktičnom nivou; samo logistički potezi, tehnika etničkog čišćenja koju objašnjavam korak po korak, do detalja.

Uništenje naroda postaje `posao`, kao zadatak koji treba odraditi. Tu više nema reči propagande, preostaje jedino rutina zarobljavanja ljudi i utvrđivanja koga treba pobiti. Stvar je svedena na praktičan nivo, na svakodnevni posao koji se odvija od danas do sutra. U knjizi prikazujem ogoljenu tehnologiju zločina i da bih u tome uspeo, koristim okrutni jezik jer je i sama radnja takva, okrutna... Imao sam dobrih razloga za upotrebu tog specifičnog jezika jer na taj način ratni horor postaje realan i utoliko sve deluje jezivije. Želeo sam da svako može da pročita moju knjigu, ko god da je, jer je prepoznavanje realnosti njena polazna tačka. Sledeća faza je utvrđivanje krivice, istorijski postupak ko je šta uradio kome i ko je odgovoran. Ja pišem o onome šta se desilo.` Autora, dakle, interesuje nasilje samo po sebi, ratni zločin u čistom obliku.

`Neki kritičari su napisali da knjiga obrađuje ono što čovek ne može da zamisli, i to je nešto što mi je vrlo prijalo`, kaže pisac. `To je ono što sam želeo da postignem; da smislite nešto što je nezamislivo, da opišete detalje i na taj način opišete celokupnu situaciju koja je jeziva. I ova knjiga je u tom smislu imala uspeha. Svuda ljudi shvataju da je napisana u jednom istorijskom kontekstu, i karakteristično je da svi pominju ime Srebrenice. Za mene je to dokaz da sam uspeo da uspostavim komunikaciju sa čitaocima.`

Proteklih godina Jens Martin Eriksen više puta je ovde boravio komentarišući događaje u Bosni i Jugoslaviji. Razgovarao je pri tom sa onima koji su nalazili opravdanje za rat, sa protivnicima rata, ali i sa onima koji su ga neposredno doživeli. Suočio se sa brojnim šokantnim svedočanstvima ljudi koji su se nalazili u gotovo bezizlaznim situacijama, imajući pred sobom teške dileme da počine zločin ili da sami postanu njegova žrtva. Mnoge od tih priča utkane su u roman `Zima u osvit` i otuda je realizam ove knjige zasnovan prevashodno na ispovestima koje su nastale na Balkanu. Pored toga, Eriksen je proučavao i izvore koji govore o zločinima počinjenim u Drugom svetskom ratu; svedočenja ljudi uključenih u nacističku kampanju u Istočnoj Nemačkoj, onih koji su opkoljavali jevrejska sela u Poljskoj i po autorovom mišljenju učestvovali u najvećem etničkom čišćenju u Evropi.`


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.