Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-7346-142-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

najznačajniji je predstavnik književne generacije koja je na scenu stupila početkom sedamdesetih godina u Mađarskoj. Autor je preko četrdeset knjiga i dobitnik niza mađarskih i međunarodnih književnih nagrada i priznanja. Bio je član Mađarske akademije umetnosti, Nemačke akademije za jezik i književnost, Akademije umetnosti u Berlinu, te Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti.

Autor - osoba Esterhazi, Peter, 1950-2016 = Esterházy, Péter, 1950-2016
Naslov Knjiga o Hrabalu : roman / Peter Esterhazi ; prevod i pogovor Sava Babić
Jedinstveni naslov Hrabal könyve. srpski jezik
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2001
Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Dereta`, 2001 (Beograd : `Dereta`)
Fizički opis 236 str. ; 17 cm
Zbirka ǂBibliotekaǂ Mađarska književnost ; ǂkolo ǂ1, ǂknj. ǂ6
Napomene Prevod dela: Hrabal könyve / Esterházy Péter
Umesto pogovora: str. 211-236.
Predmetne odrednice Hrabal, Bohumil, 1914-1997 – U literaturi


Knjiga o Hrabalu (1990) roman u kojem jedan pisac traga i nalazi drugog pisca, Bohumila Hrabala, koji mu služi kao uzor, ali i deo njegovog bića, toliko čak da se njegova supruga zaljubljuje u Hrabala.

Peter Esterhazi (Esterházy Péter, 1950–2016), romansijer, esejista, pripovedač.
Bio je jedan od vodećih savremenih evropskih pisaca, preveden na većinu svetskih jezika.
Potiče iz najslavnije mađarske aristokratske porodice koja je vekovima davala grofove, kardinale i biskupe i presudno uticala na mađarsku i dugo vremena austrougarsku politiku. Prvi Esterhazi koji, poput njegovih predaka, nije rođen kao grof. O gotovo osam vekova svoje porodice Esterhazi je napisao obimni roman Harmonia caelestis, na kome je radio nepunih deset godina, da bi posle šokantnog otkrića da je njegov otac, poslednji grof Esterhazi, bio doušnik režima i mađarske komunističke policije napisao nastavak ovog romana Ispravljeno izdanje.
Esterhazijevoj porodici je u komunističkoj Mađarskoj konfiskovana celokupna imovina, da bi 1951. godine bila deportovana u unutrašnjost zemlje, gde Esterhazijev otac, doktor prava, okopava kukuruz na državnom poljoprivrednom imanju. Tek 1956. porodici Esterhazi je dozvoljen povratak u Budmpeštu, gde Esterhazi pohađa prestižnu i poslednju nezatvorenu crkvenu gimnaziju. Jedno vreme je aktivno igrao fudbal.
Peter Esterhazi je završio studije matematike. Samo nekoliko godina je radio u svojoj struci, u matematičkom institutu u Budimpešti.
Od 1978. godine je profesionalni pisac.
Najznačajnija dela: Proizvodni roman (1979), Visak (1981), Ko garantuje bezbednost ove dame (1982), Taljigaši (1983), Mala mađarska pornografija (1984), Pomoćni glagoli srca (1985), Uvod u lepu književnost (1986), Dvanaest labudova (1987), Knjiga o Hrabalu (1990), Iz kule od slonovače (1991), Čudesni život ribice (1991), Pogled grofice Han-Han. Nizvodno Dunavom (1992), Zapisi jednog dušebrižnika (1994), Oproštajna simfonija (1994), Jedna žena (1995), Močvarni petlić (1996), Harmonia caelestis (2000), Ispravljeno izdanje (2002), Sloboda je težak otrov (2003), Nemačka u šesnaestercu (2006), Ništa od umetnosti (2008), Veče (2010).
Zajedno sa mađarskim nobelovcem Imreom Kertesom, napisao je knjigu Ista priča (1993) koja sadrži dve pripovetke: Kertesov Zapisnik i Esterhazijev Život i književnost.
Peter Esterhazi je dobitnik niza mađarskih i međunarodnih književnih nagrada i priznanja, među kojima se nalaze Košutova nagrada, Nagrada „Šandor Marai“, Nagrada „Vilenica“, Herderova nagrada, Austrijska državna nagrada za književnost, Bjornsonova nagrada, Legija časti u oblasti književnosti umetnosti i književnosti, Nagrada za mir nemačkih izdavača i knjižara.
Bio je član je Nemačke akademije za jezik i književnost, Akademije umetnosti u Berlinu, kao i Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti.

MG33