Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ARTE Beograd 2015
broširani povez 279 str
odlično očuvana kao nova

Veliki događaji u nacionalnom i ličnom iskustvu ostave duboki trag koji potom postaje seme za nova viđenja, nadahnuća i pregnuća. Uostalom, Ivo Andrić je to najbolje sažeo u maksimi da iz malih stvari i sredina niču veliki događaji.

Bombardovanje naše zemlje bio je povod da se velika kreativna energija pokrene i stvaralački transponuje u umetnička dela u kojima se iskazuje snažan gnev i protest spram tog gnusnog čina sa neslućenim posledicama po srpski narod.

Ljiljana Delibašić je romanom Dve kontese, koji odlikuje snažna sugestivnost, uzbudljiv siže i duboke moralne poruke, pokazala da se i u beznađu pronađe izlaz ako je čovek rešen da se izbori. U izuzetno nepovoljnom sklopu okolnosti, nakon bombardovanja naše zemlje krajem prošlog veka, život se pretvorio u još teže bojno poprište sa najraznovrsnijim iskušenjima kao što su: neminovno siromašenje i zaduživanje da bi se preživelo, gubitak posla, pokušaj spasavanja kroz rad u drugoj zemlji i suočavanje sa posledicama medijskog odijuma koji je pratio Srbiju.

Julija, glavna junakinja, žena u dobrim srednjim godinama, ne pristaje na poraz. Ne prihvata poziciju krivca bez krivice i svu snagu, svo umeće, strpljenje i upornost ulaže u borbu sa nedaćama. Ona je zapravo metafora za dobar deo srpskkog naroda koji se žilavo borio u tom preteškom periodu po našu zemlju, oslanjajući se samo na sebe i svoje ruke, za razliku od onih koji su skliznuli u šverc, nemoral, kriminal... I ona će kao i ta nedužna i časna većina, pretrpeti ozbiljne udare na ponos i dostojanstvo, ali će se izboriti da u Italiji, gde je radila, pokaže kako je njen narod čestit, radan i izdržljiv. Ova zemlja je u to vreme podlegla zahtevima Evropske unije i služila joj ustupajući joj mesto za poletanje aviona sa smrtonosnim tovarima upućenim na Srbiju i Crnu Goru i shodno medijskoj agresivnoj propagandi imala vrlo negativan stav prema Srbima kao narodu, iako narod ništa nije imao sa odlukama koje donose političari. Juliji će kasnije, ozbiljnost, tradicionalno vaspitanje i srdačanost, doneti ugled i nove mogućnosti za dostojanstveniji život.

Autorka romana Dve kontese Ljiljana Delibašić, za iskorak junakinje iz omče dugova a nametnute gubitkom posla, bira baš Italiju, da bi pokazala delotvornost negativne medijske slike i pobedu istine. Poslodavci će tražiti da sakrije svoje poreklo, što će u njoj izazivati dodatni bol i bespomoćnost, osećaj poniženja. Budući pravi predstavnik svog naroda ona u posao i odnos prema poslodavcima (naročito prema kontesi Mariji Terezi Kavalieri) unosi krajnju požrtvovanost, savesnost, ali i emocije, i kada doživi da bude pohvaljena zbog izuzetnih rezultata (već je savladala najtežu prepreku, učenje jezika)... na pitanje ko je, izbiće njena pobuna u katarzičnom kriku `Sono Serba`... ja sam Srpkinja... pa kud puklo da puklo...

No, do tada je trebalo sve izdržati. Nepoznavanje jezika, običaja i pravila ponašanja u sasvim nepoznatoj sredini. Nasrtaje na dušu i telo, danonoćne napore, upotrebiti sva znanja utemljena na tradiciji bespoštedne vekovne borbe sa surovim okolnostima robovanja i preživljavanja. Pokazati sav šarm bića koje se celo predaje ideji uspeha, nesebičnosti, dobrote i iskrenog divljenja za tradiciju drugačije kulture, vrednosti poretka koji zahteva znanje, etikeciju i kulturu.

Koncentrišući zbivanja na odlazak iz Srbije, uklapanje u novoj sredini, pripreme za neka porodična slavlja u Italiji i pomen vojnicima palim u ratu u Iraku, Ljiljana Delibašić, sugeriše toliko toga, prekinuti tok života u svom narodu i nužnost služenja drugima, ostavljajući neka pitanja otvorenim. Ako se jedna kontesa svim silama trudi da održi postojeći imetak, koji će uz to zaveštati Italiji, da li smo se mi smeli tako nehajno odnositi prema onome što su nam preci ostavili u nasleđe. Da li smo dovoljno branili ono što smo imali, da li je sve to bilo moguće spasti u postojećim okolnostima kada smo dužnici sa omčom na vratu. Pojedinac će se izboriti, kao što to čini njena nesalomiva junakinja i časno otplaćuje dug. Svet je nagradio njen trud, istrajnost, lični šarm, od prezira i ignorisanja stigla je do divljenja, dobila epitet `kontesa`... Šta će biti sa našom zemljom ako se ne osloni na sebe, ako čeka milosrđe od onih koji ga nemaju... Naravno, mora se obračunati i sa onima koji je iznutra razaraju i slabe, sa zelenašima, koji kao krvopije žive na račun onih koji još veruju da se časno mora živeti, da se poštenim radom može i zaraditi.

Poređenje sa kćerkom knjaza Nikole Jelenom koja je postala italijanska kraljica knjizi daje dubinu i šarm, pokazuju se obrti sudbine u ličnim i nacionalnim okvirima: `Možda se i princeza Jelena tako osećala, ploveći sinjim morem u kraljevskoj barci, i u čijim se odajama strašno rasplakala pred katoličkim sveštenikom, uverena da zarad istine pred Bogom, ne čini greh. Bilo je to u trenutku kada se opraštala sa svojom, pravoslavnom verom, i devojačkim životom, prigrlivši drugu, pre nego što je stupila na italijansko tle kao buduća kraljica Italije.`

Kombinujući istorijsko i savremeno, večno i prolazno, ljudsko i zversko u čoveku, Ljiljana Delibašić je ponudila jednu uzbudljivu storiju punu obrta i neočekivanih epizoda kroz koje se probija istina o nama i drugima, o ljudskom i neljudskom, o borbi i porazima, ustajanju i obnovi.

Roman se čita kao živi isečak iz stvarnog života, kao da ga je autorka prelila iz svog bića i kao najveću dragocenost podelila čitaocima. Njena šarmantna, snalažljiva i nepokolebljiva Đuli, ostaće upamćena kao jedan sasvim osoben i živ književni lik (u romanu ih ima prilično, snažno dočaranih u povremenim protivrečnostima njihove prirode i htenja) koja je najbolji predstavnik srpskog naroda ali i kontesa Kavalieri takođe kao divan predstavnik onog dela italijanskog naroda koji ume da prepozna, da vrednuje i nagradi ljudski kvalitet ma otkud došao.

Jednom rečju, Dve kontese su roman koji se dopada zbog topline s kojom se pripoveda o gorčini i drami života u posebnim vremenima i prilikama usled koje se i pribegava umetnosti. Zbog tih i drugih vrlina on čitaoca uvlači u svoj svet snagom neporecive umetničke i živote istine.