Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-487-0111-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor Orvel, Džordž, 1903-1950 ; Orwell, George, 1903-1950
Naslov Životinjska farma / Džordž Orvel ; prevod sa engleskog Tanja Bakić
Ostali naslovi Animal farm. scc
Jezik srpski
Vrsta građe roman
Godina 2011
Izdavanje i proizvodnja Podgorica : Obodsko slovo, 2011 (Kragujevac : Grafostil)
Drugi autori Bakić, Tanja, 1981- (prevodilac)
Fizički opis 119 str. ; 20 cm
Napomene Prevod dela: Animal farm / George Orwell
Pravo ime autora: Eric Arthur Blair
Tiraž 2.000.
(karton)

Kultna knjiga XX veka.

„Slabi ili jaki, pametni ili priprosti, svi smo mi braća. Nijedna životinja nikad ne sme ubiti neku drugu. Sve životinje su jednake.

A sada, drugovi, ispričaću vam šta sam prošle noći sanjao. Ne mogu vam opisati taj san. Bio je to san o tome kako će zemlja izgledati pošto Čovek sa nje iščezne. Ali podsetio me je na nešto što sam odavno već zaboravio.“

Povod za nastanak Životinjske farme nalazio se u Orvelovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata. Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se Životinjska farma iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti. „Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.

I pored piščeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju. Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine dobila je nagradu Hugo. Danas je možda više nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo.

„Sve životinje su jednake,
ali neke životinje su jednakije
od drugih.“

Džordž Orvel (George Orwell, pravim imenom Eric Arthur Blair, 1903–1950) bio je engleski književnik, esejista, novinar i jedan od najuticajnijih političkih pisaca 20. veka. Rođen je 25. juna 1903. godine u Motihariju, u tadašnjoj Britanskoj Indiji, a odrastao je i školovao se u Engleskoj. Posle završetka Etona stupio je u britansku Imperijalnu policiju u Burmi, gde je služio nekoliko godina. Iskustvo kolonijalne vlasti snažno je uticalo na njegovo političko i moralno sazrevanje i kasnije je postalo tema njegovih eseja i knjige Burmanski dani. Po povratku u Evropu svesno je birao život među siromašnima i marginalizovanima, boraveći u Parizu i Londonu i radeći različite slabo plaćene poslove. Ta iskustva opisao je u knjizi Niko i ništa u Parizu i Londonu. Tokom tridesetih godina sve se više bavio društvenim nejednakostima, položajem radničke klase i prirodom političke moći. U Španskom građanskom ratu borio se na strani republikanaca, a tamošnje iskustvo partijskih sukoba, represije i propagande duboko je oblikovalo njegovo neprijateljstvo prema totalitarizmu. O tome je pisao u knjizi Kataloniji u čast. Orvel je bio socijalista, ali istovremeno jedan od najoštrijih kritičara staljinizma, političkog dogmatizma i svakog sistema koji uništava individualnu slobodu i pravo na istinu. Njegovi najpoznatiji romani, Životinjska farma i 1984, postali su klasična dela političke književnosti. U njima je analizirao mehanizme diktature, propagande, kontrole jezika, falsifikovanja istorije i nadzora nad pojedincem. Iz romana 1984 u savremeni jezik ušli su pojmovi kao što su „Veliki brat“, „novogovor“ i „dvomisao“. Pored romana, Orvel je bio izuzetno značajan esejista. Pisao je o politici, književnosti, jeziku, siromaštvu, imperijalizmu, nacionalizmu, ratu i svakodnevnom životu. Njegovi eseji Zašto pišem, Politika i engleski jezik, Ubijanje slona, Vješanje i Razmišljanja o Gandhiju smatraju se među najvažnijim primerima modernog engleskog eseja. Stil mu je bio jasan, direktan i nenametljiv, sa snažnim osećajem za moralnu odgovornost pisca. Tokom Drugog svetskog rata radio je za BBC, a potom kao književni urednik i novinar. Poslednje godine života proveo je narušenog zdravlja, bolujući od tuberkuloze. Umro je 21. januara 1950. godine u Londonu, svega nekoliko meseci nakon objavljivanja romana 1984. Danas se smatra jednim od ključnih pisaca za razumevanje totalitarizma, političke manipulacije, odnosa jezika i vlasti i položaja pojedinca u modernom društvu.

MG79 (N)