ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Palp - Carls Bukovski

Naslov originala: PULP - Sharles Bukovski
Izdavač: Haos, Damnjanovic i sinovi, Beograd
Godina izdanja: 1997
Format: 20,5 X 15,,5 cm.
Povez: Meki
Pismo: Cirilica
Broj strana: 192



Ovo osvežavajuce štivo ima gotovo sve vrline, a nijednu manu rukopisa Carlsa Bukovskog....Sve je, dakle, u tom romancicu, od prve do poslednje stranice, rasni pulp fiction, no ta je petparackost više nego namjerna; otuda i `samodefinišuci` podnaslov knjige: `posveceno lošem pisanju`. Glavni junak romana, privatni detektiv Nik Bilejn (a. k. a. Miki Spilejn? Ma, joook...), `najbolji kljun u L. A.`, tipicni je poluupropašteni polualkos, višestruko razveden, rezigniran i dekintiran, nihilistickom filozofiranju sklon, zatecen pred izbacivanjem iz ofisa zbog neplacanja kirije; onda, medutim, u njegov život bane razbludni glas, a potom i neodoljivi stas raskošne dame za koju se, avaj, ispostavlja da se zove Gospoda Smrt - i to ne bez predobrih razloga - i da od Bilejna ocekuje da pronade za nju ni manje ni više nego samo tobože mrtvog - Luja Ferdinanda Selina..


“Kada nedelju dana ne pišem, razbolim se. Ne mogu da hodam, hvata me vrtoglavica, ležim u krevetu, povracam. Moram da pišem. Kada bi mi odsekli ruke, kucao bih nogama…”, reci su Carlsa Bukovskog, koji se danas smatra jednim od najuticajnijih pisaca svih vremena.

Carls Bukovski roden je 16. avgusta 1920. godine u Andernahu, u Nemackoj. Bio je americki pesnik, pripovedac i romanopisac. Ostace upamcen po svom eksplicitnom, sirovom i vulgarnom književnom izrazu, kao i svojim pricama o simpaticnim gubitnicima sa margina americkog društva.

Stvarao je ne poštujuci pravila i formu, oglušujuci se o meru i pristojnost i izbegavajuci bilo kakva poredenja. O svojoj ulozi kao pisca izjavio je: “Doprineo sam tako što sam opustio i pojednostavio poeziju, ucinio je ljudskom… Naucio sam ih da pesmu možeš da napišeš kao što pišeš pismo, da pesma cak može da bude zabavna i da u tome ne mora da bude nicega svetog.”

Prostitutke, beskucnici, opijanja, tuce, trke konja i klasicna muzika bili su njegov život, a pisanje nacin da izrazi sopstvenu licnost.

Njegov otac Henri Bukovski bio je americki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. Godine 1922. porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Andeles, grad u kome ce Bukovski provesti najveci deo svog života.

Carls je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku izmedu dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac cesto je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najcešce je iskaljivao na decaku redovno ga maltretirajuci, o cemu ce Bukovski pisati u svom romanu “Ham on Rye”.

Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseca kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajuci da se zaštiti od traumaticne stvarnosti, Bukovski se rano okrece alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo cita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona Makulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Andelesu i pohada kurseve novinarstva i književnosti, želeci da postane pisac.

Napušta koledž i odlazi od kuce 1941. godine, posle jedne od svada sa ocem koji mu je, procitavši neke od njegovih prica, izbacio sve stvari iz kuce. Ne želeci da se prikljuci americkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskucnik i skitnica putujuci Amerikom i povremeno odradujuci sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. Godine 1944. casopis “Stori” objavljuje njegovu pricu “Aftermath of a Lenghty Rejection Slip”. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava iskljucivo od pisanja, ali prolazi potpuno nezapaženo. Razocaran, uskoro se vraca u Los Andeles.

Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takode alkoholicarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom ce uz manje prekide provesti gotovo citavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeci slabo placene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. Privremeno se zapošljava u pošti gde ce provesti tri godine, da bi 1955. godine bio hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem.

Prekida svoju vezu sa Dženet, koja ce nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola, i daje otkaz u pošti. Pocinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog casopisa “Arlekin”. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u “Arlekinu” i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom casopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisace u svom prvom romanu “Post Office”.

Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon krece uzlaznim tokom. Pocinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim “andergraund” casopisima. Svoju prvu zbirku pesama “Flower, Fist and Bastial Wail” Bukovski objavljuje 1959. godine.

Godine 1963. dobija nagradu “Outsider of the Year”, a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom casopisu “Chicago Literary Times”. Upoznaje Frensis Smit sa kojom ce prvesti par godina i dobiti cerku Marinu. Njegova prva zbirka prica “All Assholes in the World and Mine” objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama “At Terror Street and the Agony Way” (1968) i “The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill” (1969).

Piše svoje kolumne pod nazivom “The Notes of the Dirty Old Man” u casopisima “Open City” i ” Los Angeles Free Press” koje ce kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima, a beleži i svoja prva javna citanja poezije.

Godine 1970. Carls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavacke kuce “Black Sparrow Press” Džon Martin nudi mesecnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom ce provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman – pomenuti “Post Office”.

Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stice zavidnu popularnost ali i dalje važi za “andergraund” pisca cija dela objavljuju mali, nezavisni izdavaci uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog i vulgarnog književnog izraza i buntovnickog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvanicnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma “Bukovski” reditelja Tejlora Hacforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim vecerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stice zavidnu popularnost medu citalackom publikom narocito u evropskim zemljama.

Godine 1976. upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mladu od njega, kojom ce se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski ce provesti u predgradu San Pedro u lepo uredenoj kuci sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti racunara, uživa slušajuci klasicnu muziku u društvu svojih macaka i naravno i dalje piše.

Na pitanje o tajni njegovog uspeha odgovorio je: “To je bio samo naporan rad, iz dana u dan i pritom osec´aj srece.”

Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa “U-2” mu posvecuje pesmu na svom koncertu u Los Andelesu. 1981. godine snimljen je italijanski film “Price o obicnom ludilu” sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po njegovoj istoimenoj zbirci prica. Bukovski piše i scenario za film “Barfly” koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rorkom i Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992. godine izlazi iz štampe zbirka pesama “The Last Night of the Earth Poems”, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca.

Carls Bukovski je umro na današnji dan 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u “Green Hills” memorijalnom parku blizu njegove kuce u San Pedru. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše “Ne pokušavajte”.

Glavni deo opusa Bukovskog objavljen je u višestrukim izdanjima i na srpskom jeziku, najvecim delom zahvaljujuci prevodima Flavija Rigonata, koji je priredio i Izabrana dela ovog pisca u 14 knjiga.

Najpoznatiji romani su mu “Pošta”, “Faktotum”; “Žene”; “Bludni sin”; “Holivud”; “Šund” (Palp), a medu kratkom prozom: “Beleške matorog pokvarenjaka”; “Price o obicnom ludilu”; “Fotografije iz pakla” i druge.

Ovako je govorio Carls Bukovski:

“Predstavljaju me hrabrijim i talentovanijim nego što sam bio. Preuvelicava se … ljudska rasa sve preuvelicava, svoje junake, svoje neprijatelje, svoj znacaj.”

“Ne zaboravite da makar jednom poludite. Život je prekratak da bismo ostali normalni i celi na tom putu, pustite kosu i dozvolite sebi da poludite.”

“Budite slobodni.”

“Jedino što je važno jeste koliko dobro hodate kroz vatru.”



***Odlično očuvano, kao novo!***