Godina izdanja: 1995.
Autor: Domaći
ISBN: ID 40799644
Jezik: Srpski

Izdavač: Narodan knjiga 1995., povez: broširan, strana 208, format: 21cm
Knjiga je kao nova, jednom pročitana. Na predlistu beleška vlasnika.

Ironični Kolarevićev pokušaj da se sa simpatijama naruga veličini bila je objavljena u trenutku kada je Ginter Gras primao Nobelovu nagradu za literaturu zato što je junaku svoga LIMENOG DOBOŠA Oskaru Maceratu dozvolio da raste tek onda kada je nemačko društvo, a izgleda i sam Gras, zapalo u gigantski samozaborav. Dobro je da se u srpskoj literaturi pojavilo jedno neobično prozno delo sa prekomerno velikim Podrugovićima iz Hajdukovice...... Ovakve alternativne istorije, groteske, burleske i `podruge’ su doborodošle u srpskoj književnosti i bez obzira na moguće rasprave o vrednosti veoma su korisne. One utiru put za neko buduće, neophodno dobovanje po nekom `limenom dobošu` srpske književnosti. Iz pogovora Aleksandra Jerkova za knjigu Hajdučka zvezda – Dereta Beograd 1999.

Sa dosta humora, a ponekad i satire, Dragan Kolarević pripoveda o našim brojnim zabludama, slabostima, lažima i verovanjima, što nas je odvlačilo od naših glavnih problema, a navodilo da se bavimo tuđim nevoljama `ratujući` na strani Vijetnama ili pozivajući sunarodnike da oslobode `našu` Istru i `naš` Trst. Tako smo donkihotovski jurišali na tokove svetske istorije, dok su pametniji narodi gledali svoja posla i sebe. – Milutin-Lujo Danojlić – Apokalipsa sela – Borba – 6. jun 1996. Svet knjige pp. 2

Dragan Kolarević je autor serije od jedanaest epizoda „Prilozi za istoriju titoizma”, serije „Titoizam” (2006, osam epizoda, serije dokumentarnih emisija pod nazivom „Pokretna prošlost”.
„Bavili ste se titoizmom: šta je titoizam, ko su titoisti?
Ne postoji definicija, ali se može opisati nizom činjenica. Tito nije titoista. Titoisti su samoproglašena elita nastala u njegovo vreme. Tito ih nije dirao, jer su za njega bili bezopasni, čak korisni.
Titoizam je kada živimo na tuđ račun, kada trošimo nezarađeno, kada se zadužujemo i trošimo budućnost, kada imamo privredu koja proizvodi gubitke, kada se zabavljamo na tuđ račun, školujemo decu za nepostojeća zanimanja. Kada dođe do kraha, za to će biti kriv srpski hegemonizam i nacionalizam, kao da Srba ima sedam milijardi, a ne sedam miliona... » Iz intervjua objavljenog u „Politici „14.11.2013.