ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1998
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dobro ocuvana knjiga

Zamišljena i pisana kao poklon svim dečacima i devojčicama ako vole da čitaju, ova knjiga pripoveda o detinjstvima srpskih vladara. Sva deca, koja su junaci ovih priča, stvarno su postojala. Živela su u onim vremenima u kojima se nije znalo ni za automobile, ni za avione, čak ni za električno osvetljenje. Živela su ta deca davno i drugačije a ipak se, videćete, nisu mnogo razlikovala od današnje dece.

Pročitajte sedam priča o srpskim srednjovekovnim vladarima kada su bili deca.



Svetlana Velmar-Janković (Beograd, 1. februar 1933 — Beograd, 9. april 2014)[1][2][3] bila je srpska književnica i akademik SANU.[4]

Biografija[uredi | uredi izvor]
Kćerka je Vladimira Velmar-Jankovića, srpskog pisca i člana Nedićeve Vlade narodnog spasa u Drugom svetskom ratu i Milice rođ. Vulović. Majka je pod pseudonimom `Mimi Vulović` objavila nekoliko svojih radova u časopisu `Misli`, Ranka Mladenovića.[5] Njen deda po majci je bio Velislav Vulović (1865-1931), inženjer, ministar i predsednik beogradske opštine.[1]
A deda stric Svetislav Vulović bio je književni istoričar i istoričar.

Bežeći od rata, deo ratnih godina provela je u Vučju, u krugu porodice svog teče Laze M. Teokarevića, sina Dimitrija Mite Teokarevića. Svetlana Velmar Janković je, opisujući događaje iz svog života, opisivala i ljude koji su bili nerazdvojni deo njenog odrastanja i sazrevanja i ostavili traga na nju i njeno delo. Jedan od njih je i njen prijatelj i lekar, poreklom iz Leskovca, Žak Konfino. Kao porodični prijatelj Žak Konfino je dosta vremena provodio u krugu porodice Velmar Janković. Zato se u njoj i rodila želja da kada poraste bude, kao i čika Žak, dečji lekar i pisac.[6]

Posle rata pohađala je Četvrtu žensku gimnaziju. Francusku književnost studirala je kod dr Miodraga Ibrovca i dr Nikole Banaševića, a latinski jezik je izučavala pod nadzorom dr Miše Đurića. Prvo je radila kao novinar u „Dečjoj štampi“ pa posle kao sekretar i urednik časopisa „Književnost“. Zatim je uređivala biblioteke za prozu i eseje domaćih pisaca u izdavačkom preduzeću „Prosveta“.[7]

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je na izbornoj Skupštini 2. novembra 2006. a za redovnog člana na izbornoj Skupštini 5. novembra 2009.

U periodu od 2007. do 2013. godine bila je predsednica Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije.[8]

Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu u porodičnoj grobnici svog dede Velislava Vulovića gde je sahranjena i njena majka Milica.[9]

Nagrade[uredi | uredi izvor]
Dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada.[10]

Nagrada „Isidora Sekulić”, za knjigu eseja Savremenici, 1967.
Andrićeva nagrada, za zbirku pripovedaka Dorćol, 1981.
Nagrada „Meša Selimović”, za roman Lagum, 1990.
Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za roman Lagum, 1992.
Nagrada „Đorđe Jovanović”, za knjigu eseja Ukletnici, 1993.
Nagrada „Borisav Stanković”, za knjigu pripovedaka Vračar, 1994.
NIN-ova nagrada, za roman Bezdno, 1995.[11]
Književna nagrada „Neven”, za zbirku pripovedaka Knjiga za Marka, 1998.
Književna nagrada „Politikinog Zabavnika”, za zbirku pripovedaka Knjiga za Marka, 1998.
Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, 2002.
Dela[uredi | uredi izvor]
Njena dela prevođena su na engleski, nemački, francuski, španski, italijanski, grčki, bugarski i mađarski jezik.[12]
Pariski časopis Lire postavio je 1997. godine roman Lagum (koji je pariski izdavač Phébus izdao pod naslovom Dans le noir, u prevodu Alena Kapona) na deseto mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih pisaca objavljenih u toj godini u Francuskoj. Roman je bio u najužoj konkurenciji za nagradu „Femina“ i proglašen je „malim remek-delom“.

Romani
Ožiljak (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999)
Lagum (1990)
Bezdno (1995)
Nigdina (2000)
Vostanije (2004)
Eseji
Savremenici (1967)
Ukletnici (1993)
Izabranici (2005)
Srodnici (2013)
Sećanja
Prozraci (2003)
Prozraci 2 (2015, posthumno)
Zbirke pripovedaka i zapisa
Dorćol (1981)
Vračar (1994)
Glasovi (1997)
Knjiga za Marka (1998)
Očarane naočare* priče o Beogradu (2006)
Sedam mojih drugara (2007)
Vračar (2016, prošireno izdanje, dopunjeno novelama „Ulica Molerova“ i „Ulica Kolarčeva“, posthumno)
Zapisi sa dunavskog peska (2016, posthumno)
Molitve
Svetilnik (1998)
Drame
Knez Mihailo (1994)
Žezlo (2001, knjiga drama)
Monografije
Kapija Balkana: brzi vodič kroz prošlost Beograda (2011)


Tags: lagum dorćol dečije knjige dečji romani za decu