Godina izdanja: 1978
Komplet: Ne
Album: Ne
Tip: Revija za teoriju i istoriju stripa
Jezik: Srpski

REVIJA ZA ISTORIJU I TEORIJU STRIPA

BR. 7
MART 1978.
Tematski broj: AMERIČKI AVANTURISTIČKI STRIP TRIDESETIH GODINA

SADRŽAJ:
Žika Bogdanović: SLIKOVNA SIMFONIJA ILI POVRATAK STRIPU 4–13
Delmer Lindzl: DEJVID LEVIN ILI „UNUTRAŠNJE BIĆE” 15–22
Eduar Fransoa: TIM TAJLOR ILI DOK JE SVET BIO MLAD 23–24
Lajmen Jang: „TIM TAJLOR” 25–47
Gilbert Seldes: LJUBAVNI SNOVI ILI JEDNA MAČKICA NE KAO DRUGE 48–54
Pjer Kupri: PRINC VALIJANT ILI NA RUBU ARTUROVOG MITA 55–58
Herold Foster: „PRINC VALIJANT“ 59–77
Bogdan Tirnanić: JEDAN STRIP U SVESKAMA ILI SUPERMENOVI DVOJNICI 78–87
Tibor Varadi: STRIPOVNA NARACIJA ILI PONOVNO ČITANJE „VIRUSA” 88–92
Karlo dela Korte: MANDRAK ILI VITEZ PRAVDE SA CILINDROM 93–95
Li Fok – Fil Dejvis: „MANDRAK MAĐIONIČAR“ 96–121
Milton Kanif: Mali Teri ili zaljubljen u pustolovinu 122–130
Moris Horn: DIVLJA DŽUNGLA ILI NE MOŽETE OBMANUTI SVOJE SNOVE 132–149
Bern Hogart: ČOVEK KAO TAKAV ILI KAKO SAM ZAMISLIO „TARZANA” 136–137
Pjer Karpl: DIVLJE ZVERI, DIVLJI LJUDI, ILI DŽENTLMEN IZ DŽUNGLE 150–153
Pjer Karpl: DUH KOJI HODA ILI MASKIRANI PRAVEDNIK 154–156
Li Fok – Fil Dejvis: „FANTOM“ 157–201
Pjero Zanoto: DEČAK OD DRVETA ILI STO PEDESETOGODIŠNJAK PINOKIO 202–206

Sedmi broj PEGAZA, koji se pred čitaocima i ljubiteljima stripa pojavljuje, posle dužeg zastoja, u novom obliku i sa obogaćenom sadržinom, tematski je broj i u celini je posvećen najznačajnijim autorima i ostvarenjima u američkom stripu tokom tridesetih godina. U ovaj izbor, međutim, usled izuzetnog obilja materijala, nije moglo ući ostvarenja Vilijema Rita i Klarensa Greja, „Brik Bradford”. Redakcija PEGAZA, iz tog razloga, namerava da u najskorije vreme izda i osmi broj časopisa, koji će činiti sastavni deo prethodnog broja, i u kome će, prvi put u nas, biti objavljena jedna celovita epizoda „Brika Bradforda” (sto šezdeset nedeljnih tabli), koja je izlazila u periodu od 1938. do 1941. godine. Deo ove epizode bio je objavljen u predratnom „Politikinom zabavniku” pod naslovom „Kapetan Grin.”
Redakcija PEGAZA, u skladu s naporom da oplemeni i produbi analitičku vrednost materijala koji časopis objavljuje, planira i niz drugih tematskih brojeva. Jedan od sledećih, tako, biće posvećen savremenom evropskom stripu – čime se duboko uvažava činjenica da, tokom poslednje dve i po decenija, stari kontinent postaje jedno od središta zbivanja u savremenom stripu.

TIM TAJLOR
„Tim Tajlor” (Tim Tyler`s Luck) jedno je od ostvarenja sa najdužim kontinuitetom u istoriji stripa. Nastao je, gotovo istovremeno, u dve verzije: dnevnoj i nedeljnoj, u najranijim tridesetim godinama, 1930, odnosno 1931. godine. Čitavo vreme crtao ga je Lajmen Jang, obe verzije paralelno, kada je, 1948, rad na nedeljnim tablama ustupio drugim crtačima, a za sebe, do 1952, zadržao dnevnu verziju. Od 1952. u dnevnoj verziji sa Lajmenom je počeo sarađivati Bob Jang, dok su nedeljne table prešle u nadležnost Toma Mejsija.
Kod nas se „Tim Tajler` počeo pojavljivati već u ranim danima nastanka „Mike Miša”, pri čemu su dnevna i nedeljna verzija izlazile bez nekog naročitog reda. Između „Mike Miša” i suparničkog lista „Truba” u jednom je trenutku izbio spor, vezan za pravo za objavljivanje „Tima Tajlora`; spor je razrešen u korist „Mike Miša”, koji je otad, u predratnim godinama, imao apsolutno pravo na objavljivanje ovog tada vrlo popularnog stripa.
U posleratnom periodu, zahvaljujući možda i tome što je ovaj strip dosta izgubio na svojoj privlačnosti, „Tim Tajlor” se pojavljivao rede, sa samo ponekom epizodom. Bez obzira na činjenicu da se, sa izmenjenim svetom, i sam izmenio (ili, možda, upravo usled toga), „Tim Tajlor` ostao je zabeležen u istoriji stripa kao simbol, i izraz, tridesetih godina, i, istovremeno, kao jedan od prototipova avanturističkog žanra koji je cvetao upravo u ovoj epohi.
Epizoda koju objavljuje „Pegaz” u ovom svom broju predstavlja dnevnu verziju, koja je prvi put izlazila od 6. aprila do 20. juna 1936. godine.

PRINC VALIJANT
Jedno od najveličanstvenijih ostvarenja uopšte u istoriji stripa, „Princ Valijant” (Prince Valiant) Herolda Postera ima veoma dugu tradiciju izlaženja i u našem podneblju. Obrađena znalački i nadahnuta, saga o apokrifnom vitezu Okruglog stola vezivala je za sebe naklonost nekoliko naraštaja jugoslovenskih čitalaca.
Kao i većina ostvarenja koja su nastala pod okriljem King Fičersovog sindikata, i „Princ Valijant” je izlazio u predratnom „Mika Mišu”. Tu je stekao i slavu i popularnost, koju više nikad nije izgubio, te je i u posleratnim izdanjima, kroz brojne specijalizovane listove, u potpunosti zadržao. Poslednjih godina ovaj strip najčešće objavljuje novosadska „Stripoteka”, koja je, takođe, prvi put publikovala pojedine, potpuno nepoznate epizode „Princa Valijanta”.
Imajući u vidu značaj ovog ostvarenja u istoriji stripa, kao i reprezentativnost „Princa Valijanta” za novi stvaralački medij, novosadska izdavačka kuća „Forum”, u saradnji sa Izdavačkim zavodom „Jugoslavija” iz Beograda, priprema objavljivanje integralne verzije ovog stripa, remek-dela Herolda Fostera, u petnaest tomova. U ovih petnaest tomova, sukcesivno bi bio objavljen celokupni opus Herolda Fostera, uključujući i stotinak nedeljnih tabli „Srednjevekovnog zamka”, koji predstavlja nadopunu „Princa Valijanta`. Prvi tomovi ove serije trebalo bi da se pojave već tokom sledeće jeseni.
Epizoda koju „Pegaz` pruža na uvid čitaocima u ovom broju prvi put je u originalu bila objavljivana od 9. maja do 5. septembra 1954.

MAN DRA K MAĐIONIČAR
Predratnim čitaocima „Mike Miša` Mandrak (Mandrake the Magicien) je bio jedan od najomiljenijih likova – baš kao i čitaocima širom sveta u to doba. Li Fok ga je kreirao gotovo dve godine pre Fantoma – „Mandrak` se, kao dnevni strip, pojavio 11. juna 1934., a kao nedeljni 3.-februara 1935. godine – i, kao i prethodni, uspeo da ga kroz sva iskušenja provede sve do ovih godina.
Zamišljen najpre kao lik koji će posedovati čudotvorna svojstva, Mandrak je bio vrlo brzo sveden na proporcije veštog i šarmantnog iluzioniste – čoveka koji svoje hipnotičke sposobnosti koristi kao snažno i efikasno oružje. Kao i Fantom, i Mandrak je posvećeni borac protiv kriminalaca i otpadnika od durštva, mada, za razliku od Fantoma, u toj misiji nije vezan nikakvom polumističkom zakletvom.
„Mandrak` je u predratnom periodu bio jedan od glavnih stripova na kojima se zasnivao prestiž „Mike Miša”, dok se, poslednjih godina, pojavljuje gotovo isključivo u „Politikinom zabavniku” i „Stripoteci`.
Njegov tvorac, Li Fok, ostao je sve do danas pisac scenarija, dok su se crtači smenjivali – prvi je bio Fil Dejvis, sa kojim je od 1942. godine sarađivala Marta Dejvis, a poslednji u nizu je Fred Frederiksen. Epizodu koju „Pegaz` objavljuje u ovom broju – epizoda je poznata pod naslovom „Gospodar Dementora` – crtao je Fil Dejvis, a prvi put je, kao nedeljna verzija, objavljivana od 14. marta do 29. avgusta 1937. godine.

FANTOM
„Fantom` (Phantom) predstavlja prvog velikog maskiranog junaka u istoriji stripa, i, bar kad je jugoslovenska čitalačka publika u pitanju, dosad neprevaziđenog. Nastao je iz mašte Lija Foka, koji je pisac njegovih brojnih avantura ostao sve do naših dana – uprkos relativno čestim izmenama crtača koji su uobličavali Fokova scenarija.
Crtač koji ga je prvi, 17. februara 1936. godine, uobličio, i koji mu je dao nezaboravni vizuelni izraz, bio je Rej Mur. Docnije ga je, sa mnogo manje uspeha, zamenio Tomas Mek Koj, koga je, opet, znatno uspešnije, nasledio Saj Beri. Rej Mur se u međuvremenu još nekoliko puta vraćao svom omiljenom liku, kako u dnevnim verzijama tako i u nedeljnim (nedeljna verzija startovala je 28. maja 1939. godine).
Ponovo je „Mika Miš” bio list koji je, u godinama pred rat, držao sva prava na objavljivanje „Fantoma”, publikujući nekoliko među najboljim tadašnjim dnevnim i nedeljnim epizodama. U posleratnom razdoblju „Fantoma` je objavljivalo više listova, dok konačno, tokom poslednjih godina, nije počeo da gostuje isključivo na stranicama „Stripoteke” i „Politikinog zabavnika`. Crtač epizoda koje se danas u nas objavljuju uglavnom je Saj Beri, koji, po pravilu, verno sledi koncepcijski izmenjen lik čije pustolovine i dalje potpisuje Li Fok.
Kao i većina drugih avanturističkih stripova rođenih tokom tridesetih godina, koji su uspeli da prežive sve mene vremena i ukusa, i „Fantom” se morao prilagoditi. Zadržavajući osnovnu pretpostavku na kojoj je kao lik sazdan – posvećeni borac protiv kriminala i nepravde uopšte – Fantom je danas lišen nekadašnje mističnosti koja ga je u potpunosti okruživala.
Prihvatajući nova obeležja, i novi duh vremena, Fantom je danas lik mnogo bliži stvarnosti.
Epizoda koju „Pegaz” objavljuje u ovom broju nastala je 1938. godine, i, kao i većina predratnih epizoda „Fantoma`, bila je prvi put objavljena u „Mika Mišu`.

Žika Bogdanović je rođen 1932. u Beogradu. Publicista je, istoričar umetnosti, filolog i novinar. Tokom svoje višedecenijske karijere bavio se filmom (kao kritičar Borbe, dobitnik je nagrade za filmsku kritiku Beograd film 1962., takođe je bio direktor Jugoslovenske kinoteke), televizijom (kritičar NIN-a), politikom (reporter TANJUG-a), džezom (urednik i voditelj serijala „Svet džeza“ na Radio Beogradu), uredništvom (urednik kulture NIN-a, direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika Liberal, osnivač i glavni urednik zadužbine „Ateneum“, osnivač i urednik mnogih književnih edicija kao što su „Kentaur“, „Plava ptica“, „Zenit“, „Polaris“…) i naravno stripom.
Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz iz 1974. godine. Za svoj rad na polju strip teorije je nagrađen 1983. Nagradom „Andrija Maurović“, ali i 1992. nagradom „Maksim“ za životno delo na području teorije i istorije stripa. Autor je velikog broja stručnih knjiga, kao i romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija iz pomenutih oblasti. Od gotovo dvadeset naslova iz različitih oblasti treba naglasiti one iz oblasti teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva iz 1975. godine, Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi iz 1975. godine, Umetnost i jezik stripa iz 1993. godine, Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934–1941. iz 2007. godine. Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse za nagradu za najbolje publicističko delo godine u Evropi. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima: Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih.
MG84 (L)