ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Tip: Dvojezični
Vrsta: Etimološki rečnici
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Svjetlost 1985 662 strane

odlična očuvanost

„Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku“ Abdulaha Škaljića je veliki etimološko-leksikografski rečnik koji beleži turcizme u srpskohrvatskom jeziku.

Važno je razumeti da Škaljić pod turcizmima ne podrazumeva samo reči koje su etimološki turskog porekla. U ovu grupu ulaze i reči arapskog i persijskog porekla koje su u južnoslovenske jezike došle preko turskog, odnosno osmansko-turskog jezičkog i kulturnog prostora. Rečnik sadrži više od 8.000 odrednica.

1. Šta je turcizam?

Turcizam je reč ili izraz koji je u srpskohrvatski ušao posredstvom turskog jezika, najčešće tokom dugotrajnog kontakta sa Osmanskim carstvom.

Ali poreklo takve reči može biti:

tursko → srpskohrvatsko

ili:

arapsko → tursko → srpskohrvatsko

ili:

persijsko → tursko → srpskohrvatsko

Zato je preciznije govoriti o osmanskom sloju leksike, a ne samo o „turskim rečima“.

2. Istorijski kontekst

Najveći talas turcizama povezan je sa osmanskim osvajanjem Balkana i višestoljetnim političkim, ekonomskim, vojnim i kulturnim kontaktima.

Reči su ulazile u jezik zajedno sa novim:

institucijama,
zanimanjima,
predmetima,
jelima,
odećom,
vojnim terminima,
administracijom,
zanatima,
trgovinom,
običajima,
društvenim odnosima.

Drugim rečima:

promena društva → kontakt kultura → pozajmljivanje reči.

3. Turcizmi nisu samo „tuđe reči“

Ovo je važno za razumevanje Škaljića.

Mnogi turcizmi su se toliko integrisali u svakodnevni govor da ih govornici više ne doživljavaju kao strane.

Na primer:

bakar
boja
čarapa
čekić
čelik
česma
čizma
duvan
džep
đon
jorgovan
kalup
katran
kula
kundak
kutija
limun
majmun
pamuk
papuče
sapun
sat
šećer
tambura
tulipan
zanat

Škaljićev rečnik upravo pokazuje koliko je ovaj sloj duboko ugrađen u svakodnevni leksikon.

4. Turcizmi kao kulturni trag

Škaljićev rečnik nije važan samo za lingvistiku.

On je istovremeno dokument istorije Balkana.

Ako određeni jezik ima veliki broj reči povezanih sa:

hranom + zanatima + administracijom + vojskom + odećom + arhitekturom + svakodnevnim životom,

to pokazuje da je postojao dugotrajan kulturni kontakt.

Zato se preko turcizama može rekonstruisati deo svakodnevnog života u osmanskom periodu.

5. Oblasti u kojima su turcizmi posebno brojni

Svakodnevni život

avlija
čaršija
sokak
kapija
dušek
jastuk
ćilim

Hrana i piće

baklava
burek
kafa
kahva
pilav
sarma
šećer

Odeća

čarapa
papuča
jelek
čakšire
šalvare

Zanati i trgovina

zanat
kalup
čekić
čelik
bakar
alat

Društveni život

komšija
merak
adet
inat
aman
sevap

Administracija i vlast

vezir
paša
kadija
spahija
ferman
harač

Ove reči nisu sve istog neposrednog porekla — neke su turske, neke arapske ili persijske, ali su u jezik ušle kroz osmansko-turski kulturni posrednik.

6. Arapski i persijski sloj

Ovo je jedna od najvažnijih stvari za ispit.

Turcizam ≠ nužno reč turskog porekla.

Osmanski turski je bio veoma snažno prožet arapskim i persijskim leksičkim slojem.

Zato možemo imati:

arapski → osmanski turski → srpskohrvatski

ili

persijski → osmanski turski → srpskohrvatski

Primer:

kafana ima složen put porekla povezan sa arapsko-persijskim izrazom za kuću kafe, preko turskog kahvehane.

7. Turcizam kao svedočanstvo kulturne razmene

Važno je izbeći jednostavnu interpretaciju:

turcizam = posledica samo političke dominacije.

Jezičko pozajmljivanje je složenije.

Reči se šire zato što označavaju nove predmete, pojave, institucije ili društvene prakse, ali i zato što postaju deo svakodnevnog kulturnog kontakta.

Zato turcizmi predstavljaju trag interakcije balkanskih, osmanskih, islamskih, arapskih, persijskih i južnoslovenskih kulturnih prostora.

8. Škaljić kao rečnik i kulturna istorija

Knjiga ima karakter rečnika, ali njena vrednost prelazi granice čiste leksikografije.

Za svaku odrednicu važno je pitanje:

Odakle je reč došla?

zatim:

Kojim putem je došla?

i:

Kako je promenila značenje ili oblik u srpskohrvatskom?

Zbog toga Škaljić povezuje:

etimologiju + istoriju + lingvistiku + kulturnu antropologiju.

9. Jezik kao arhiv istorije

Ovo je možda najbolja ideja za pamćenje.

Reč je mali istorijski dokument.

Kada danas kažemo:

čaršija, avlija, kapija, zanat, merak, komšija, kafa, ćilim,

mi često koristimo reči čija istorija govori o vekovima kulturnog kontakta i promena na Balkanu.

Jezik zato funkcioniše kao svojevrsni arhiv kolektivnog iskustva.

Ključne reči

Abdulah Škaljić
Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku
turcizam
turcizmi
osmanski turski
srpskohrvatski jezik
leksikografija
rečnik
etimologija
pozajmljenice
jezičko pozajmljivanje
kontakt jezika
kontakt kultura
Osmansko carstvo
Balkan
osmanski period
arapski jezik
persijski jezik
turski jezik
kulturni transfer
kulturna razmena
jezički sloj
leksika
svakodnevni govor
administracija
vojska
trgovina
zanati
arhitektura
hrana
odeća
običaji
islam
čaršija
avlija
sokak
kapija
kafa
baklava
burek
ćilim
merak
inat
adet
komšija
zanat
harač
kadija
vezir
paša
ferman
kulturna istorija

„Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku“ Abdulaha Škaljića je veliki rečnik koji proučava više od 8.000 reči i izraza koji su u srpskohrvatski dospeli preko turskog, pri čemu mnoge imaju arapsko ili persijsko poreklo. Turcizmi su posledica dugotrajnog jezičkog i kulturnog kontakta sa Osmanskim carstvom i posebno su prisutni u terminologiji svakodnevnog života, zanata, trgovine, hrane, odeće, administracije i društvenih odnosa. Škaljićev rečnik je zato istovremeno lingvističko delo i svojevrsna karta istorijskih kulturnih kontakata Balkana.

Formula za pamćenje

OSMANSKI KONTAKT → JEZIČKO POZAJMLJIVANJE → TURCIZMI → KULTURNI TRAG

I najvažnije:

turcizam nije nužno turskog porekla — bitno je da je u srpskohrvatski ušao preko turskog/osmanskog jezičkog prostora.