ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

36705) PISMA IZ NIŠA O HAREMIMA , Jelena J. Dimitrijević , Narodna biblioteka Srbije Beograd 1986 ,
Pisma iz Niša o haremima, prva prozna knjiga srpske književnice, svetske putnice i dobrotvorke Jelene J. Dimitrijević, objavljena je 1897. godine. Ovo delo se smatra prvim putopisom u srpskoj književnosti koji je napisala žena. Ono pruža jedinstven, dokumentarni uvid u strogo čuvani svet muslimanskih žena i njihovih domova (harema) u Nišu, neposredno nakon oslobođenja grada od osmanske vlasti.
Objavljena krajem 19. veka, ova knjiga ne predstavlja samo dragocen književni spomenik, već i nesvakidašnji dokument o vremenu u kome su se preplitali stari osmanski običaji i rađanje moderne srpske države.Između putopisa i svedočanstvaIako se tradicionalno svrstava u putopisni žanr, koji je u to vreme bio izuzetno popularan i povezan sa nacionalno-oslobodilačkim preporodom, ova knjiga donosi znatno komplikovaniji i intimniji model. Za razliku od egzaktnih, istorijsko-geografskih izveštaja njenih savremenika (poput Stojana Novakovića), Jelena Dimitrijević se ne fokusira na samo putovanje. Njen cilj je statičan, ali dubok – ona ulazi iza zatvorenih vrata niških domova kako bi istražila njihovu najveću znamenitost i misteriju: haremski život.
Zahvaljujući izuzetnom poznavanju orijentalnog života i turskog jezika, autorka postaje rado viđen gost u domovima doskorašnjih gospodara, donoseći nam priče o običajima, istoriji i svakodnevici koje je retko ko drugi mogao da zabeleži.
Kroz formu pisama upućenih prijateljici Lujzi Jakšić, kroz delo se provlači jedna dominantna, živa tema – žena, njen položaj u društvu i porodici, i njen unutrašnji svet. Muškarci u ovim zapisima ostaju u drugom planu, služeći samo kao pozadina na kojoj se oslikavaju ženske sudbine.Iako je sama Jelena Dimitrijević za sebe govorila da je feministkinja tek „po malo, ali ne kao Amerikanke”, njen angažman u ženskim i dobrotvornim društvima (bila je najmlađa upravna članica Podružine Ženskog društva u Nišu i članica Kola srpskih sestara) jasno svedoči o njenoj posvećenosti emancipaciji. Njeno žensko viđenje sveta u Pismima iz Niša utoliko je vrednije jer je potpuno spontano, iskreno i lišeno potrebe da svet posmatra iz bilo koje druge, osim iz sopstvene, autentične perspektive.
Savremenog čitaoca u ovim pismima može iznenaditi prenaglašeno, gotovo sentimentalno osećanje patriotizma i trijumfalnog ushićenja nakon oslobođenja južnih krajeva („Niš je naš!”). Ipak, taj zanos je bio opšte mesto i ogledalo duha tog vremena, prožetog željom za oslobođenjem celokupnog naroda.Ono što Jelenu Dimitrijević izdvaja od drugih jeste činjenica da u njenom snažnom patriotizmu nema ni trunke mržnje prema muslimanima. Naprotiv, ona o njima piše sa ogromnim zanimanjem, prepoznajući u njima egzotičnu lepotu. Sa romantičarskim zanosom ona opisuje hipnotišuću moć orijentalne pesme – poput Plača Turaka za Nišom – koja uspeva da premosti ratne rovove i uzdigne čoveka iznad prašnjave svakodnevice.
Pisma iz Niša o haremima su savršen spoj putopisa, etnografske studije i rane feminističke proze. Knjiga nas uči kako se sopstvena domovina može voleti strastveno, dok se istovremeno pokazuje duboko poštovanje, empatija i radoznalost prema kulturi i sudbini drugog. Ona ostaje trajno svedočanstvo o tome kako je jedna hrabra žena, vođena krilaticom da „svaki putnik opisuje mesta i ljude onako kako ih je sam video”, uspela da otvori vrata jednog zatvorenog sveta i sačuva ga od zaborava.
biblioteka Živa prošlost , fototipsko izdanje knjiga iz 1897 godine, tvrd povez, format 14 x 20 cm , XXXII + 225 strana priredila i pogovor napisala Slobodanka Peković ,