Godina izdanja: 2012
ISBN: 277
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Mirko Magarašević
Izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad
Godina: 2012
Obim: 267 str.

Poslednjih nekoliko stranica u knjizi je malo istalasano, što je prikazano na fotografijama, no big deal. Ne utiče na čitanje. Ostatak knjige je uredan.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

Knjiga „Turska pisma“ (kao i njen kasniji nastavak „I nova turska pisma“) autora Mirka Magaraševića predstavlja moderan i eruditski putopis posvećen Turskoj, zemlji bogate istorije, protivrečnosti i kulturoloških slojeva.

Autor eksplicitno poziva na oslobađanje od tradicionalnih i pojednostavljenih predstava o Turskoj. Prikazuje je kao raznoliku i otvorenu ka Evropi. U središtu piščeve pažnje nalazi se Mustafa Kemal Ataturk. Magarašević analizira njegov etos, vizionarsko rodoljublje i reformatorske uspehe. Kemalističku Tursku posmatra kao most između azijskog i evropskog duha. Zapisi nisu klasičan turistički vodič. Oni spajaju lično iskustvo sa preciznim izlaganjem istorijskih i arheoloških činjenica. Knjiga je zbog toga privlačna istoričarima, kulturolozima i lingvistima.


Mirko Magarašević je jedna od najfascinantnijih i najsvestranijih ličnosti savremene srpske kulture. Rođen je 1946. godine u Beogradu, gde je izgradio paralelnu i podjednako uspešnu karijeru u dve potpuno različite oblasti – književnosti i medicini.

Ono što ga čini jedinstvenim jeste podatak da je on po profesiji klinički oftalmolog, dok je u svetu umetnosti priznati pesnik, esejista, putopisac, prevodilac i književni kritičar.

Magarašević potiče iz ugledne porodice sa dugom tradicijom prosvetnih i kulturnih radnika. Njegov daleki predak je Georgije Magarašević, osnivač Letopisa Matice srpske (1825). Medicinski fakultet završio je u Beogradu, gde je specijalizovao oftalmologiju. Decenijama je radio kao očni lekar, dok je slobodno vreme posvećivao pisanju. Dugogodišnji je član Udruženja književnika Srbije (od 1970), Srpskog PEN centra (od 1990) i Srpskog književnog društva (od osnivanja 2001).

Do sada je objavio preko 40 knjiga u različitim žanrovima:
- Poezija: Debitovao je još 1969. zbirkom „Pogoci za vučije i druge oči“ u izdanju beogradske Prosvete. Do danas je objavio više od 15 pesničkih zbirki.
- Eseji o Beogradu: Poslednjih godina privukao je veliku pažnju čitalaca knjigama posvećenim građanskoj istoriji i duhu glavnog grada, kao što su „Duh i dah Beograda“ i „Svedoci starog Beograda“ u izdanju Srpske književne zadruge. U njima oživljava Beograd pre Prvog svetskog rata i kritikuje gubitak autentičnog gradskog duha pod uticajem komunizma.
- Kulturna istorija i kritika: Napisao je važne studije o Dositeju Obradoviću, Milošu Crnjanskom (knjiga „Tragom Crnjanskog“) i Jovanu Hristiću.

Sa engleskog i ruskog jezika preveo je i priredio dela svetskih velikana kao što su T. S. Eliot, Ezra Paund, D. H. Lorens, V. B. Jejts i A. P. Čehov.

Osnivač je Udruženja „Isidora Sekulić“ (1995) i dugogodišnji urednik književnog časopisa Isidorijana, posvećenog očuvanju lika i dela naše prve žene akademika.

Njegov stil pisanja književna kritika svrstava u tradiciju lepe reči koju su negovali Milan Kašanin i Isidora Sekulić – piše izuzetno probranim rečnikom, elokventno i sa puno duhovitih, ali reskih poenti.