Godina izdanja: 1991
ISBN: 86-319-0247-0
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Džumhur, Zuko, 1921-1989 = Džumhur, Zuko, 1921-1989
Naslov Pisma iz Azije / Zuko Džumhur
Vrsta građe dokumentar.lit.
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik bosanski
Godina 1991
Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Oslobođenje public : Svjetlost, 1991
Fizički opis 194 str. : ilustr. ; 20 cm
Zbirka Izabrana djela Zuke Džumhura ; ǂknj. ǂ2
(karton)
Napomene Tiraž 4.000.
Predmetne odrednice Džumhur, Zuko, 1921-1989

„Pisma iz Azije“ je putopis jugoslovenskog pisca i karikaturiste Zuke Džumhura iz 1973.
Originalnost knjige dolazi do značaja zbog dobrog poznavanja istorije, književnosti, umetnosti i pogotovo zbog toga što je svoju knjigu opremio svojim crtežima, 68 crteža i kaligrafija lokalnih ljudi i arhitekture, a pored crteža je često napisao i svoja opažanja i kritike, pri čemu je koristio arapsko pismo, ćirilicu i latinicu.
Autor je kod nekih crteža napisao i datum, 1972, pa se veruje da je tada obišao te zemlje. Avganistan je tada postojao kao monarhija, Kraljevina Avganistan, a Iran je tada bio pod šahom Pahlavijem kao Imperijalna Država Iran, kada su te zemlje imale još doba mira pre revolucija.
UVODNA REČ IVE ANDRIĆA
Uvodnu reč napisao je sam Ivo Andrić, koji je Hercegovce označio kao dobre pisce i usmene pripovedače:
Od mnogih naših putnika pred nama je jedan naročite vrste slikar i pisac, pisac i novinar, savremen jugoslovenski čovek, savremenih shvatanja i pogleda, budne pažnje i oštra oka...
Prva pomisao koja se javlja pred ovom prozom jeste: da će autorov stil morati imati nešto od njegove crtačke veštine...
Ova proza je zaista epigramatična i bleskovita kao karikatura ili skica iz slikarevog putničkog bloka...
...to je malo neobična mešavina raznorodnih uticaja onih koji su pre njega putovali i pisali, i sopstvenih originalnih traženja i pronalazaka...
...autor je ovoj knjizi dao nešto čime se nijedan pisac, koji je samo to, ne može pohvaliti. To su crteži likova i predela o kojima govori njegov tekst...

SADRŽAJ
Hedžas
Putovanje po besmislu
Kamen crnog sjaja
Mašrik
Zapisi pod gorom
Trube u Jerihonu
Pesak i zvezde
Afganistan
Put u Bamijan
Mrtva voda Amudarija
Ni raj, ni kraj putovanja
Čarobna visoravan
Hiljadu i jedna tuga
Tako je govorila žuta kamila
Palme i prangije
U dućanu vremeplov
Kolevka Arijevaca
Kajzer i tri bezbožne paše
Prah, pepeo i zvezde
Arijana
Na ćilimu leti starac
Lanjski sneg u Teheranu
Na persijskom bitpazaru
Visoka škola marifetluka
Pusto carsko
Jermenska Đulfa
Slonovi u čipkama
Taban koji se smeje
Vreme pesnika i davnih junaka
Dolina plodnog polumeseca
Kako sam zavoleo Persiju
Sluginog sluge sluga
Bronzani konjanik u Isfahanu
Muzaferedin i Kertnerštrase
Na grobu Hafizovom
Ananas sa slatkom od ruža
Oproštaj od cvetnog Širaza
Pirinač i zvezde
Krvava kapija saznanja
Poslednje jutro u Širazu.

Zulfikar Zuko Džumhur (Konjic, 24. septembar 1921 – Herceg Novi, 29. novembar 1989) bio je jugoslovenski putopisac, filmski i televizijski scenarista, pozorišni scenograf, umetnički direktor filma, likovni kritičar, kostimograf, slikar i karikaturista.
Biografija
Poticao je iz stare ugledne porodice muslimanskog sveštenika (ulema). Otac mu je Abduselam Džumhur a majka Vasvija rođena Tufo. Porodica se dva meseca po njegovom rođenju preselila u Beograd, gde je njegov otac radio kao glavni imam Vojske Kraljevine Jugoslavije. Tu je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju, a višu gimnaziju u Sarajevu 1939. Počeo je studirati pravo u Beogradu, ali je prešao na likovnu akademiju, koju je završio u klasi Petra Dobrovića.
Prve crteže je objavio u listu „Narodna armija“ 1947. godine, a od tada je sarađivao kao karikaturista i ilustrator u Ježu, Borbi, „Vetrenjači“, Politici, Oslobođenju, reviji „Danas“ i NIN-u kao stalni saradnik i urednik.
Objavio je više od 10.000 karikatura. Napisao je scenarije za više kratkih i tri igrana filma. Uradio je 35 scenografija za pozorište, a tokom poslednjih deset godina života radio je na sarajevskoj televiziji kao pisac scenarija i voditelj serija emisije „Hodoljublja“. Njegovi sugrađani smatrali su ga jednim od najvećih boema svoga vremena.
Umro je u Herceg Novom, a sahranjen je u rodnom Konjicu, 29. novembra 1989. godine.
Dobitnik je brojnih nagrada i Ordena bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.
Objavljene knjige
Nekrolog jednoj čaršiji, Sarajevo, 1958,
Pisma iz Azije, Mostar, 1973,
Hodoljublja, Zagreb, 1982,
Putovanje bijelom lađom, Sarajevo, 1982,

Posthumno su objavljena njegova Izabrana djela u sedam knjiga, koja su obuhvatila i nove neobjavljene rukopise: „Pisma iz Afrike i Evrope“, „Stogodišnje priče“ i „Adakale“.
Objavio je i „Zelenu čoju Montenegra“, zajedno sa Momom Kaporom.

MG P66 (N)