ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dušan Miklja - Crni sizif
Narodna knjiga, Beograd, 1985
181 str.
meki povez
stanje: vrlo dobro
Biblioteka Grifon

„...U gustišu, koji nam se činio neprohodan, ona nalazi skrivene staze razgrćući zelene zastore kao čarobnim štapićem. Posle zamornog penjanja izbismo, najzad, na čistinu s koje prvi put ugledasmo pećinu. Starica nam bez preteranih gestova stavi do znanja kako smo na domaku cilja i da odsada možemo ići sami. Nagradu je sa zahvalnošću primila ali je odbila da se i za korak približi obitavalištu njoj tuđeg naroda koje sada, uverena je, čuvaju zloćudni dusi. Sa istom odlučnošću je skrila lice od objektiva foto-aparata plašeći se da joj duša ne dospe u malu crnu kutiju i tamo ostane večito zarobljena. Kako će se kasnije pokazati na crtežima u pećini, takvo strahovanje, rasprostranjeno kod mnogih plemena na jugu Afrike, ima korena još u verovanju starosedelaca Bušmena da je sve što je naslikano u posedu stvaraoca, Lovci su, tako, crtali divljač koju žele da ulove, ali ljude, sem u retkim izuzecima, samo ako su u njima videli neprijatelje...“

„...Pošto domaći igrači nikako nisu uspevali da pronađu put do mreže protivnika, navijači su provalili u igralište i odlučno zatražili od somalijskog arbitra da pažljivo pretraži prostor oko gola Zaira i odstrani „džudžua“. Ako mislite da je sudija prekinuo igru, varate se. On je, naprotiv, sasvim ozbiljno sa svojim pomoćnicima pretražio svaku travku i naočigled sumnjičavih gledalaca zaključio da „džudžu“, bar na tom mestu, nije prisutan. Ostalo je tako, da je ekipa Zaira – uz pomoć „džudžua“ ili bez njega – napustila Lusaku kao pobednik. Pošto je Zambija pre toga nadmoćno tukla sve protivnike, poraz na domaćem bunjištu mogao se objasniti jedino delovanjem natprirodnih sila...“

Dušan Miklja rođen je 1934. godine u Beogradu. Školovao se u istom gradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu na Grupi za engleski jezik i književnost. U životu se najviše bavio rečima kao profesor, prevodilac, novinar i pisac. Vračara mu je prorekla da će mnogo putovati, što se obistinilo. Bio je u međunarodnim snagama koje su čuvale mir na Sinaju. Izveštavao je, kao stalni dopisnik, iz Najrobija, Adis Abebe, Rima, Njujorka i Brisela. Kratko vreme proveo je u diplomatskoj službi u Rimu. Povremeno je bivao nezaposlen. Popeo se na Kilimandžaro. Počinio je sijaset drugih nerazumnosti.
Njegova dela čine: Republika Gvineja (publicistika, 1976), Etiopija: od imperije do revolucije (publicistika, 1977), Rat za Afriku (publicistika, 1978), Treći put italijanskih komunista (publicistika, 1982), Berlinguer (publicistika, 1984), Crni Sizif (priče, 1985), Trbuh sveta (priče, 1989), Hronika nastranosti (priče, 1990), Sultan od Zanzibara i druge priče (priče, 1993), Dranje dabrova (priče, 1995), Put u Adis Abebu (roman, 1997), Judina posla (roman, 1998), Uloga jelovnika u svetskoj revoluciji (priče, 2001), Putopisi po sećanju (priče, 2001), Oslobađanje uma (kolumne, 2001), Bilo jednom u Beogradu (priče, 2003), Krpljenje paučine (roman, 2003), Kraj puta (roman, 2006), New York, Beograd (roman, 2008), Potapanje velikog ratnog ostrva (priče, 2009), SOS: save our souls ili Sve o Srbima (eseji, 2010), Afrikanac (roman, 2011).
U pozorištu mu je izvedena drama Orden, koja je na međunarodnom festivalu u Moskvi dobila nagradu za najbolji savremeni antiratni tekst. Radio-drama A lutta continua dobitnik je godišnje nagrade Radio-Beograda. Na radiju su mu izvođene i drame Generali vežbaju polaganje kovčega i Ljudi mete. Po romanu New York, Beograd napisao je scenario za film Jelena, Katarina, Marija. Za isti roman dobio je nagradu „Zlatni hit Libris“ za jedno od najčitanijih dela.
Bavio se i prevođenjem (Gabrijel Garsija Markes: Riba je crvena, 1999).
Zbirku priča Hronika nastranosti objavila je u prevodu na engleski izdavačka kuća Minerva iz Londona.
Dušan Miklja je kolumnista lista Blic.
Živi i radi u Beogradu kao nezavisni novinar i pisac.