ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2018
Jezik: Srpski
Autor: Strani

URBANI PREDELI: Valter Benjamin

Potpuno nova, nekorišćena knjiga.

Naslov Urbani predeli : fantazmagorije i istorije / Valter Benjamin ; priredio i preveo sa nemačkog Jovica Aćin
Jedinstveni naslov Kurze Prose. srpski jezik
Berliner Kindheit um Neunzehnhundert. srpski jezik
Paris, capitale du XIXe siècle. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2018
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2018 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 197 str. : ilustr. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Aćin, Jovica, 1946- = Aćin, Jovica, 1946-
Zbirka Edicija Džepni anagram. Eseji
ISBN 978-86-7931-618-9 (broš.)
Napomene Prevodi dela: 1. Kurze Prose ; 2. Berliner Kindheit um Neunzehnhundert ; 3. Paris, capitale du XIXe siècle / Walter Benjamin
Tiraž 300
Str. 5-7: Gradopisi Valtera Benjamina / J. A. [Jovica Aćin]
Napomene: str. 181-195
Na presavijenom delu kor. lista beleška o autoru s njegovom slikom
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Gradski život

Sabesednik bez premca, Valter Benjamin je uvek bio pun ideja, i kad bi bio u prijateljskom društvu uvek su mu za tili čas padale na pamet dalekosežne teorije, koje je onda razvijao i delio s drugima. Jedna od tih ideja bila je da bi voleo da svoj životopis sačini kao kartografiju puteva kojima je išao i mesta u kojima je boravio. Mada tu ideju nije realizovao, kao ni mnoge druge koje su vrcale iz njega, pomislio sam da bi njegovi osobeni portreti gradova mogli da posluže kao uvod u takvu kartografiju. Urbani predeli podrazumevaju mnoge elemente, od arhitektonskih, socioloških i istorijskih do književnih, subjektivnih i veoma ličnih, i sa svima ćemo se susresti u ovim izuzetnim i nikada jednoličnim uvidima o nekoliko probranih gradova.

Tekstovi ovde sabrani potiču prvenstveno iz perioda od 1920-ih do početka 1930-ih godina. Ako zanemarimo ekspoze za veliku i nedovršenu knjigu o Parizu i njegovim pasažima, Benjamin prestaje da piše o gradovima 1933. godine. To je godina Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj i Benjaminovog gubitka domovine.

Čisto iz mislopisnih (denkbilderisch) razloga, kako bi rekao Benjamin, smatrao sam da je umesno na kraju priložiti i tekst nastao pod dejstvom ostrvskog iskustva i koji je utoliko s one strane urbaniteta. Recimo da bi Benjaminov doživljaj sa ostrva Ibise mogao da bude shvaćen i kao utopijska margina koja omeđava urbani pejzaž.