ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Јелена и Србољуб Којадиновић: СУНЧАНО ЈЕДРО
Једрењаком од Европе до Полинезије за 111 недеља
Издавач: НИШРО `ЈЕЖ`, Београд, 1981.год.
Меки повез, 288 страна, илустровано, латиница
Предговор: Момо Капор (на фотографији 3)
Очувано као на фотографијама.
`Србољуб Којадиновић (Београд, 1. јул 1942 — Београд, 5. јул 2018) био је југословенски и српски сликар, путописац, грађевински инжењер и морепловац.
Рођен је 1942. године у Београду. Матурирао је у Петој београдској гимназији. На Грађевинском факултету у Београду дипломирао је 1967. године код академика Ђорђа Лазаревића. Почетком седамдесетих година прошлог века са супругом Јеленом преселио се у Париз. Године 1976. у пратњи супруге и тринаестомесечног сина Вање, на једрењаку којег су изградили сами и симболично га назвали Кли-кли, испловљавају из француске луке Авр према полутару не би ли у деценијама које следе опловили читав свет, најпре Атлански, а онда Тихи и Индијски океан. На путовању дугом више од три деценије, Којадиновићи ће живети на Тахитију, Новом Зеланду, Реуниону, Корзици… Вулканско острво Реунион у Индијском океану биће њихов дом пуне двадесет и две године. Србољуб је на овом острву радио као архитекта и грађевинац. Већ у средњошколским данима био је заинтересован за сликарство. Приликом пристајања, у разним земљама, као инвентивни, самоуки уметник учествовао је на више од тридесет колективних и самосталних изложби у периоду од 1980. до 2004. године на Полинежанским острвима, Новом Зеланду, Реуниону, Кипру, у Израелу, Грчкој… У Француској је излагао 2005. и 2006. године и то на самосталним изложбама у Ници, Мантону, Кану и Евијану и на колективним у Лаванду, Ници и Сен Тропеу — Гримоу. Након Француске, дела Србољуба Којадиновића излагана су и у Србији на колективним изложбама у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” у Београду 2008. и 2018. године у организацији Музеја наивне и маргиналне уметности као и на самосталним изложбама у Салону Наутике (2008), Студентском културном центру (2009), Галерији Дома војске Србије (2009), Галерији 73 (2009), Академији 28 (2012), Етнографском музеју (2016) и др. Излагао је и у Центру за културу „Свети Стефан” у Деспотовцу (2010) и у Галерији Јосип Бепо Бенковић у Херцег Новом (2011). Био је члан УЛУС-а и Друштва сликара у Сен Тропеу. Добитник је прве награде за сликарство (Prestige de l’ Art) у Ници (2005). Као путописац, поред редовних месечних дописа Илустрованој Политици, аутор је и путописа Сунчано једро (1979), Седам година за три океана (1989) и Два покољења, исти јарболи (2007). У сарадњи са РТС-ом 1982. године снимио је ТВ серију Вања с океана, а у сарадњи са РТЦГ 2007. године снимио је филм Пут око свијета. Његова монументална сликарска остварења налазе се у галеријама, музејима и приватним колекцијама широм света, а однедавно и у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини.
Искуства на броду и острвима несумњиво ће утицати на сликарску активност, одабир тема и ликовни израз Србољуба Којадиновића. Са друге стране, овог уметника једнако покреће неизвесност глобализације, хришћанско предање, поезија Пабла Неруде коју је читао (Објашњавам неке ствари, Пабло Неруда, 2006), као и национална историја прожета бременитим збивањима, која су задесила српски национ последњих деценија (Балада о нерођеним Србима, 2008). На остварењима великих формата, претежно вертикално импостираних и осликаних техником акрилика на платну или шпер плочи, уметник нас увлачи у свој свет, преносећи нам своја искуства и размишљања. Главна одлика ликовног манира Србољуба Којадиновића је инстиктивно преплетање реално опажајног и иреалног.
Важна карактеристика, која повезује већину Којадиновићевих слика је и такозвани horror vacui. У тежњи да што дескриптивније дочара феномене које представља, он користи сваки квадратни милиметар подлоге на којој ствара. На овај начин детаље попут мозаика комбинује и уклапа у јединствену целину. Последњи радови Србољуба Којадиновића превазилазе његове велике формате, а у техници одлазе и корак даље, нарочито када је медијум самог ликовног израза у питању. Он истражује и експериментише не само мотивима, већ и у техници. На монументалним диптисима и триптисима, уметник ће, неретко комбинованом техником акрилика и штампе, на инвентиван начин појачати интензитет и снагу својих већ препознатљивих тема`.