ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1953
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Čeri--Garard, Epsli, 1886-1959 = Cherry-Garrard, Apsley, 1886-1959
Naslov Najgore putovanje na svetu : Južni pol 1910-1913 / A. Čeri-Garard ; [preveo Svetomir Nikolajević]
Jedinstveni naslov ǂThe ǂWorst Journey in the World : Antartic 1910-1913. srpski jezik
Ostali naslovi Antartik 1910-1913
Vrsta građe dokumentar.lit. ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1953
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1953 (Beograd : Prosveta)
Fizički opis 697 str., [12] listova s tablama : ilustr. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Nikolajević, Svetomir = Nikolajević, Svetomir
Zbirka Vremena i ljudi ; 6
ISBN (Karton s omotom)
Napomene Prevod dela: The Worst Journey in the World : Antartic 1910-1913 by Apsley Cherry-Garrard
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str.688-[693].
Predmetne odrednice Antarktik – Putopisi

Stanje: omot iskrzan i repariran, knjiga odlično očuvana

APSLI ČERI-GARARD
NAJGORE PUTOVANJE NA SVETU
Tragična sudbina kapetana Skota i njegova četiri druga na povratku s Južnog Pola potresla je svet uoči Prvog svetskog rata. Ni današnji čitalac „Najgoreg putovanja na svetu“ neće moći da prati Skotovu sudbinu bez dubokog uzbuđenja, jer ona sadrži sve elemente velike tragedije, kao što je i sam Skot imao sve osobine velikog čoveka, koje su našle svoj najlepši izraz na stranicama njegovog dnevnika, koji je vodio do same smrti.
Čeri-Garard, i sam učesnik ove značajne ekspedicije, umeo je ne samo da pruži iscrpan i odličan prikaz cele tragedije, nego i da dočara vrlo impresivnu, mestimično i pesničku sliku sredine u kojoj se ona odigrala. Pred očima čitaoca diže se šesti kontinent sa svojim beskrajnim belim ravnicama, podmuklim provalijama, moćnim lednicima, surovim „blizardima` i veličanstvenim planinama. Pisac je takođe umeo, s prijatnom dozom tipičnog engleskog humora, da opiše svakodnevni život ekspedicije, sitne brige i radosti ljudi u zimovniku i – opet tipično engleski – pingvine i njihov mučan život na rubu zaleđenog Antarktika. Vrednost njegove knjige povećana je i mnogobrojnim odlomcima iz dnevnika drugih učesnika ekspedicije, u prvom redu odlomcima iz dnevnika kapetana Skota i njegovim poslednjim pismima.

29. mart 1912. godine – Skotova ekspedicija na Južni pol

Robert Falkon Skot vodio je ekipu istraživača da osvoje Južni pol i zaputili su se na taj put 17. januara 1912. godine, samo tri sedmice nakon norveškog tima kojeg je vodio Roald Amundsen. Poznato je da Skot nije prvi stigao na Južni pol, a moral njegove ekipe je značajno pao kad su saznali da ih je Amundsen pretekao. No, to nije najgore što im se dogodilo.
Skot se morao nositi sa surovim vremenskih uvjetima i manjkom prirodnih resursa, poput drva za ogrjev, ali i s vođenjem 60 ljudi kroz antarktičku pustoš te očekivanjima u svojoj domovini. Uprkos svim tim brigama, mentalni sklop koji su u to vrijeme imali – uspjeti ili umrijeti – vodio ih je dalje.
Na povratku s pola prvo je umro Edgar Evans, a nakon njega Loresn Outs, koji je smatrao da saputnicima otežava stvar te je nestao u mećavi uz poznate posljednje riječi: „Idem samo van i možda se malo zadržim.“ Njihova tijela nikad nisu pronađena.
No, ostatak Skotove ekipe takođe je bio blizu smrti – Skot, Edvard Vilson i Henri Bauers preminuli su 29. marta 1912. godine, a njihova su tijela pronađena više mjeseci nakon njihovih smrti. Tragači koji su ih pronašli samo su ih zasuli snijegom i ostavili na Antarktiku.

MG30 (N)