Godina izdanja: 2020
ISBN: 978-86-6435-140-9
Jezik: Srpski
Autor: Strani

***
PAŽNJA! DODATNI POPUST NA VEZANU PRODAJU! – ako ovu knjigu kupite sa ovom knjigom ( https://www.kupindo.com/Putopisi/58719171_Kolos-iz-Marusija-Henri-Miler) dobijate 10% POPUSTA na cijenu obje knjige!

*

Naslov: Prvi utisci o Grčkoj
Autor: Henri Miler

Originalni naslov: Henry Miller – First Impressions of Greece

Izdavač: Karpos, Loznica
Prevod: Jelena Stakić
Jezik: srpski / b.c.h.s.
Godina izdanja: 2020

Pismo: ćirilica
Žanr: putopisna proza

ISBN: 978-86-6435-140-9

POVEZ: broširano
Br. str.: 98
Fizički opis: 21 cm
Masa (u gr): 150

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

„Prvi utisci o Grčkoj“ su nastali tokom boravka Henrija Milera u Grčkoj 1939. godine. Reč je o dugačkom pismu, ili bolje rečeno spisu, koje je napisao i ostavio grčkom pesniku i potonjem nobelovcu Jorgosu Seferisu (1900–1971) a koji je njegova udovica Maro Seferijadis objavila nakon pesnikove smrti. To je ujedno i spis u kom je začet „Kolos iz Marusija“, putopisno delo koje će Miler napisati godinu dana kasnije, po povratku u Njujork. Spontani i meditativni u isti mah, bogati idejama i zapažanjima koja razgaljuju duh, „Prvi utisci o Grčkoj“ nisu izgubili književnu draž, a mnogi kritički uvidi o modernom životu i očekivanju od njega, i dalje su, nažalost, aktuelni.

„Putovanje u Grčku krajem 1939, dok se Evropa pripremala za rat, savršeno je okončanje Henri Milerovog umetničkog i ljudskog sazrevanja od njegovog dolaska u Pariz, devet godina ranije. Sad se oko njega sve razdesilo. Svi iz njegovog kruga u Parizu bili su u pokretu i Miler je popakovao ono malo svojih stvari, a nekoliko rukopisa ostavio kod svog izdavača u Parizu. Putovanje u Grčku bilo je jedno od onih bezmalo božanskih uplitanja kakvih je u njegovom životu bilo i suviše malo. […] On je to doživeo kao putovanje u neki tajanstveni preindustrijski svet relativno nezahvaćen razaranjima što ih izazivaju kapitalizam i industrijalizacija, svet u kom ga očekuju ogromna iskustva. Tako je, naime, predstavio svoje kretanje kad je u januaru 1940. počeo da gradi mit o sopstvenom duhovnom buđenju kao delu kakve sveobuhvatne, bezmalo kosmičke drame.

To se putovanje može opisati kao kretanje kroz tri nivoa. Najudaljeniji sloj sastoji se od zapadne Evrope koja je pred ratom, i u kojoj Francusku sad neposredno ugrožava nacistička Nemačka, a cela se Evropa suočava s totalnim sukobom. To je ona eshatološka noćna mora koju je oduvek predviđao. U pozadini leže SAD koje je već napustio a koje su, kao i Evropa, pred krizom. Materijalistički i racionalni poredak na ivici je sloma kroz čitav taj, najudaljeniji sloj, i snage smrti su nadvladale. Naredni nivo putovanja jeste Grčka u konkretnom obliku. Stvarna Grčka nije dokraja idilična; na nekoliko mesta gradovi su grozni, a ljudi glupavi (po pravilu oni koje je iskvario boravak u SAD), dok grčka priroda ume da bude surova, pa i ubitačna. Najvažnije je, međutim, to što Miler u Grčkoj nalazi i jednu srećno zaostalu zemlju, stanovništvo koje je sačuvalo nepomućenu životnu radost i jednostavne stvari, ljude s kojima može odmah da saobraća, a tu upoznaje prirodu i mnogobrojna sveta mesta koja u srećnim trenucima mogu odvesti ključnim vizionarskim iskustvima. Ovo vodi trećem i presudnom nivou: „mitskoj“ Grčkoj, s njenim antičkim svetim lokalitetima, nivou koji će biti osnova za vrhunac njegovog kosmološkog putovanja. Taj mitski sloj nastanjen je mnogobrojnim, posebno pronicljivim ljudima koji će mu biti vodiči kako u spoljnim, tako i u unutrašnjim putovanjima.“

„Putovanje u Grčku“, Fin Jensen

*

Henri Miler (Henry Miller) je rođen u Njujorku 1891. U Evropu se seli 1930, gde provodi desetak godina. Prvobitna namera mu je bila da napiše samo jednu knjigu – „Priču o mojim nevoljama“. Usledila su, međutim, brojna dela: Rakova obratnica, Jarčeva obratnica, Crno proleće, Svet seksa, koja su deo autobiografskog niza, čiji pak vrhunac predstavlja Ružičasto raspeće u tri toma (Seksus, Pleksus i Neksus). Pisao je i drame (njegov pozorišni komad Baš pomahnitala zbog Harija, prekinut je po nalogu Lorda Čemberlena na Edinburškom festivalu), a opera zasnovana na njegovoj priči Osmeh u podnožju lestvica premijerno je izvedena u Hamburškoj državnoj operi 1965. godine. Po njegovim romanima je snimljeno i više filmova. Godine 1942. se nastanjuje u Kaliforniji, gde živi do smrti 1980.

Henri Miler je jedan od najprevođenijih i najčitanijih američkih pisaca XX veka. Putopis o Grčkoj Kolos iz Marusija smatrao je svojom najboljom knjigom.


SADRŽAJ:

Prvi utisci o Grčkoj
Henri Miler

Putovanje u Grčku
Fin Jensen


Filhelenstvo i Henri Milerov Kolos iz Marusija
Pol Rozenfeld

Fotografije iz Grčke 30-ih godina

*

Henri Miler / Lorens Darel / Grčka / putopisi / zapisi sa putovanja / Mediteran


***
UNOS: 210219
Šifra: