Godina izdanja: 1988
ISBN: 52
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Karlo Emilio Gada / Carlo Emilio Gadda
Prevod: Milana Piletić
Izdavač: Nolit, Beograd
Godina: 1988
Obim: 261 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

Saznanje bola (italijanski: La cognizione del dolore) je remek-delo italijanskog modernizma koje je napisao Karlo Emilio Gada (Carlo Emilio Gadda). Roman važi za jednu od najsnažnijih svetskih knjiga očajanja i neuroze, a na srpskom jeziku je objavljen 1988. godine u izdanju Nolita (u prevodu Milane Piletić).

Glavni lik, Don Gonsalo Pirobutiro, inženjer je koji pati od teške melanholije i hipohondrije, što direktno oslikava Gadin sopstveni život i gubitak brata u Prvom svetskom ratu. Radnja je smeštena u fiktivnu južnoameričku državu Maradagal nakon rata, što je providna i ironična alegorija za italijansku regiju Brijanca i uspon fašizma. Gada spaja dijalekte, tehnički žargon, neologizme i barokni stil. Zbog toga ga kritičari često nazivaju `italijanskim Džojsom`.



Karlo Emilio Gada (Carlo Emilio Gadda, 1893–1973) je bio jedan od najoriginalnijih, najekscentričnijih i najuticajnijih italijanskih pisaca 20. veka. Njegov nadimak u italijanskim književnim krugovima bio je `Il gran Lombardo` (Veliki Lombardijac). Imao je fascinantan i duboko traumatičan život koji je direktno oblikovao njegov jedinstveni, neurotični stil pisanja.

Gada je rođen u Milanu u buržoaskoj porodici. Iako je od mladosti imao snažnu sklonost ka književnosti i filozofiji, majka ga je prisilila da studira elektrotehniku i hidrauliku na Politehnici u Milanu. Godinama je radio kao uspešan inženjer u Italiji, ali i u Argentini, Francuskoj i Nemačkoj. Ova profesija je duboko uticala na njegovo stvaralaštvo – kritičari često ističu da je svetu pristupao sa inženjerskom preciznošću, posmatrajući stvarnost kao složenu mašinu ili `grupisanje detalja`.

Prijavio se kao dobrovoljac u elitnu alpsku jedinicu (Alpini). Doživeo je katastrofalan poraz Italijana kod Kobarida (Kaporeta) i završio u nemačkom zarobljeništvu. Svoja ratna iskustva je beležio u dnevnicima koji su objavljeni posthumno. Po povratku iz zarobljeništva saznao je da mu je poginuo mlađi brat Enriko, ratni pilot. Enriko je za Gadu bio simbol mladosti, lepote i hrabrosti. Njegov gubitak je u piscu izazvao trajnu neurozu, tešku depresiju i večni osećaj krivice što je on preživeo, a brat ne.

Gada je odrastao pod velikim pritiskom majke koja je insistirala na održavanju visokog buržoaskog statusa i fasade u javnosti, iako je porodica finansijski propadala zbog očevih loših investicija. Taj mučni odnos bio je direktna inspiracija za Saznanje bola.

Takođe, Gada je u početku bio vatreni nacionalista i privučen fašizmom. Međutim, brzo se razočarao, shvativši svu vulgarnost i ispraznost Musolinijevog režima, što je kasnije brutalno ismevao u svojim delima.

Pored knjige Saznanje bola, Gadino najslavnije delo je Ta gadna zbrka u ulici Merulana (Quer pasticciaccio brutto de via Merulana) iz 1957. godine. Naizgled, to je detektivski roman o ubistvu u Rimu. U suštini, to je filozofska i sociološka studija u kojoj detektiv ne može da reši zločin jer je svet suviše haotičan, zapetljan i pun protivrečnosti.

Italo Kalvino je smatrao Gadu poslednjim velikim pionirom italijanskog modernizma. Gada je verovao da se haotičan i slomljen svet ne može opisati jednostavnim, čistim jezikom. Zato je stvorio sopstveni jezik: mešao je visoki italijanski stil sa rimskim, milanskim i napuljskim dijalektima, tehničkim terminima iz inženjerstva, pa čak i latinskim frazama.

Zahvaljujući tom jezičkom `gulašu` i eksperimentisanju, postao je uzor kasnijim velikim piscima kao što je Umberto Eko. Umro je u Rimu 1973. godine u relativnoj izolaciji.