Godina izdanja: 1982
ISBN: 78
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Fjodor Sologub
Izdavač: Znanje, Zagreb
Godina: 1982
Obim: 301 str.

„Mali zloduh“ (rus. Мелкий бес) je najpoznatiji roman ruskog književnika Fjodora Sologuba, objavljen 1907. godine. Ovo kultno delo ruske književnosti predstavlja jedinstven spoj kasnog realizma i simbolizma, a pruža mračnu, crnohumornu i duboko psihološku sliku provincijskog života predrevolucionarne Rusije.

Središnji lik romana je provincijski učitelj Ardalion Borisovič Peredonov. On je teški mrgud, sadista, paranoik i oportunista koji maltretira svoje učenike i kleveće kolege. Roman je majstorski prikaz raspadanja i vulgarizma malograđanskog društva s kraja 19. veka.

Fjodor Sologub (rus. Фёдор Сологу́б), čije je pravo ime bilo Fjodor Kuzmič Teternikov, bio je jedan od najvažnijih i najosebujnijih predstavnika ruskog simbolizma i dekadencije s kraja 19. i početka 20. veka. U svoje vreme bio je cenjen rame uz rame sa piscima kao što su Maksim Gorki, Leonid Andrejev i Aleksandar Kuprin.

Rođen je 1863. godine u Sankt Peterburgu. Otac mu je bio obućar i krojač koji je umro kada je Fjodoru bilo samo četiri godine, nakon čega je njegova majka radila kao služavka u bogatoj plemićkoj porodici. Sologub je završio Učiteljski institut u Sankt Peterburgu i narednih 25 godina radio je kao učitelj, pretežno predajući matematiku u provincijskim varošima. Ovo iskustvo iz prve ruke duboko je uticalo na njegovu književnost; klaustrofobična atmosfera provincijskih škola i izopačenost birokratije poslužili su kao direktna inspiracija za remek-delo Mali zloduh. Kada je počeo da objavljuje u prestižnom časopisu Severni vesnik, uredništvo mu je predložilo da promeni prezime Teternikov kako bi zvučalo otmenije. Izabran je pseudonim Sologub (sa jednim „l“).

Sologub je bio poznat po svom izrazito pesimističnom, morbidnom i melanholičnom pogledu na svet. Njegovi književni protivnici su ga čak podrugljivo zvali „Smertjaškin“ (onaj koji miriše na smrt) zbog čestog ponavljanja motiva umiranja i propasti u njegovoj poeziji. Dok su ga kao romanopisca često svrstavali u realiste zbog detaljnog opisa društvenog blata, on je u prozu uveo elemente evropske filozofije s kraja veka (fin de siècle), mešajući surovu stvarnost sa halucinacijama, demonizmom i paranojom. Za razliku od uobičajenog prikaza dece kao simbola nevinosti, Sologubova maloletna stvorenja u pričama često imaju kompleksnu, psihološki uvrnutu i nekada prerano seksualizovanu prirodu.

Književni uspeh mu je konačno omogućio da napusti prosvetu 1907. godine (upravo u vreme objavljivanja Malog zloduha) i potpuno se posveti pisanju. Njegov dom u Sankt Peterburgu postao je jedno od glavnih okupljališta ruske umetničke elite. Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, Sologub se otvoreno protivio boljševičkom režimu. Zbog toga mu je bilo zabranjeno da objavljuje radove, a sovjetske vlasti su godinama odbijale da njemu i njegovoj supruzi, Anastasiji Čebotarevskoj, izdaju dozvolu da emigriraju. Očajna zbog izolacije i siromaštva, njegova supruga je izvršila samoubistvo skočivši u reku Nevu 1921. godine. Sologub je ostao u Sovjetskom Savezu, povukavši se u potpunu književnu tišinu. Preminuo je u Lenjingradu 1927. godine, ostavivši iza sebe ogroman opus koji uključuje pesme, romane, drame i prevode francuskih simbolista (poput Pola Verlena i Artura Remboa).