ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1970
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Naši gradovi su ti dušu dali za građanske ratove, kao da su pravljeni da se na ulicama koljemo: poslovni centar sa trgovinama i nadleštvima, pa zaštitni pojas građanskih domova, a onda radnički kvartovi, ali i oni su opkoljeni gradskim letnjikovcima, iza kojih opet vrebaju seljaci. U tim koncentričnim krugovima živi se jedan drugom iza leđa, red po red smenjuju se bogatstvo i nemaština, red gospode – red fukare, pa opet red gospode i unedogled tako, kao godovi u drvetu, kao kriške... kriške zatrovanog voća.“ - Borislav Pekić

Arsenije Njegovan, kućevlasnik, rentijer i veleposednik, zaljubljen je u svoje kuće koje naziva imenima žena. Odlazeći na aukciju za kuću Nike, koju je iznad svega želeo, 27. marta 1941. zabasaće na demonstracije protiv potpisivanja Trojnog pakta i stradaće, kao protivnik ili pristalica – ni sam nije mogao tačno da razluči dok su ga žandari prebijenog vadili iz slivnika. Godinama ne izlazi iz kuće gledajući dvogledom sa prozora kako se razvija Novi Beograd na drugoj obali reke. Iz svoje izmaštane stvarnosti, projekcije svoje posedničko-trgovačke strasti i istorijskih trauma, ne znajući da mu je sve oduzeto, stvara lični odnos prema istoriji i iskrivljenu sliku sveta i odlučuje da krene u hodočašće gradom. Ali, od 27. marta 1941. kao da se ništa nije promenilo: Arsenije upada u studentske demonstracije 1968. kod novobeogradskog podvožnjaka...

Autentični spomenik Beogradu i srpskoj građanskoj klasi u XX veku.

„Hodočašće Arsenija Njegovana“ je drugi roman srpskog književnika Borislava Pekića izdat 1970. Delo je nagrađeno NIN-ovom nagradom kritike za roman godine. Arsenije Njegovan, glavni junak, predratni je bogati Beograđanin, rentijer i vlasnik mnogobrojnih kuća prema kojima čitavog života gaji veliku strast. Nakon što je dvadeset sedam godina proveo u dobrovoljnoj izolaciji, skrivajući se u kući na Kosančićevom vencu, Arsenije izlazi iz svog doma 3. juna 1968. i susreće se sa posleratnim, izmenjenim Beogradom. On i dalje ne shvata da su mu kuće odavno oduzete i da je njegov najveći strah već ostvaren.

Roman ima formu pronađenog rukopisa. Iz perspektive glavnog junaka predstavljeni su neki od najvažnijih događaja iz srpske istorije dvadesetog veka: martovske demonstracije 1941, bombardovanja i okupacija Beograda u Drugom svetskom ratu, dolazak komunista na vlast, nacionalizacija imovine i studenstki protesti iz 1968. Istorija je u „Hodočašću“ ironijska struktura koja pokazuje kako se ponovljene sekvence prošlosti u životu istoga junaka pretvaraju u ruganje ideološkim i utopijskim projektima, čija je žrtva Arsenije Njegovan. U takvoj ulozi on postaje protagonista tragi-farse. Otud je i slika njegovog gordog posrtanja u sudaru sa istorijom koju ne razume i ne prihvata u isti mah komična i groteskna.[1]

Pojedini likovi iz „Hodočašća Arsenija Njegovana“ pojaviće se u Pekićevim kasnijim književnim ostvarenjima, dok će istorijat čitave loze Njago/Njegovan biti predmet sedmotomnog romana Zlatno runo.[2] Povodom obeležavanja pedesetogodišnjice dodeljivanja NIN-ove nagrade 2004. „Hodočašće Arsenija Njegovana“ našlo se na petom mestu najboljih romana koji su ovenčani ovom književnom nagradom.